Просветни гласник

472

11Р0СВЕТНИ ГЛАСННК

/

мипшћнога меса и морају садржавати беланчевиие и влакнине, с друге стране имају да подржавају за живот неопходно дисање, за што служе нарочито скроб и масти, јер се тиме производи топдота потребна за живот и варење. Је.ла од меса садрже ноглавито влакнину и лакше се варе и без сумње печено месо лакше од куваног, но биљног јела. Осем меса, које се може сматрати као стврднута крв, хранљиве су беланчевинасте, слатке и брашнасте биљне материје, као н.п. саго, пиринач, крупа (бунгур), криз, просо, овсена и ељдана каша, пасуљ, грашак, боб и сочиво (леће). Без сумње хлеб је мање хранљив но месо, али ипак он има и понека преимућства. Тако за шкроФулозну децу боли је хлеб здравији но обичии црни и ражани хлеб. Кромпир (кртоле), мрква (шаргарепа) кељ, купус и остало зељо поглавито су ебразовачи масти и потребују за својс допуњење образоваче меса, дакле чорбо (полевке) од моса. Водена садржина и киселина воћа и неког новрћа дејствују расхлађујући на крв и здраве су за младеж. Свакако вода јс најбоље и најздравије пиће за младеж, пошто она многоструко пробитачно утиче на крв, варење и испаравање. На,јбоља је и најздравија јаковна изворска и бунарска вода, јер она садржи још угљзне киселине, која оживљује, окрепљује и гаси жсђ. Осем водо млеко је наЈприродније ниће за младож, напротив пића, која загревају и садрже алкохола, као пиво, вино и ракија, сама каз>а, чај и чоколада, нису пробитачна ни здрава за младож. За одрасле кач>а има то дејство, што пријатно покреће у душевном раду, повећава примчивост за чулне утиске, уобразиљу и расуђивање. Црна каа>а после јола нотпомаже варење, каФа с млеком спречава га. Исто тако чај дејствује узбуђујући на живце, тако да се носло попијеног чаја ради лакше, јер мишљење посгаје живосније а размишљање опет обилатијо. Сви зачини опет драже и загревају, а шећер без сумњо потпомаже варење, или нанада и квари зубе као и свп остали слаткиши. Најзад влажан ваздух слаби растожну моћ мишића, пошто он одводи из тела електрицитет, сув напротив дејствује сметљиво, јер он иреоптерећава тело опет електрицитетом. Влажан, топао ваздух спречава испаравањо тела и због тога ослабљава, чини млитавим и малаксалим. Још је шкодљпвији влажан, хладан ваздух, иошто он одузима кожи топлоту и тиме спречава кожно и илућно иснаравање, тако да он због тога лако проузрокује ллућнс болести. По овим утицајима, које чине јестива (хранива), клима и ветрови на мишићни и живчани систем, морају се одмеравати сва захтевања, која се односе на напор и рад младежи. Али се могу често целисходном дијетом лечити и душевне мане, но пре свега биће мање опасности, чим се у суђењу питомаца узму с тим у рачун и сви ови спољашњи услови и утицаји, да се но би иначе неправедно судило и поступало с децом. А ово јо за васпитача од неизмерне важности, јер чим је он