Просветни гласник

432

ПР0СВЕТШ1 ГЛАСНИК

дакде у оном дс.гу немачког језика који је био најмеродавнији ири стварању данашњег књижевног језика. Резудтат је тога мешања тај што су се оба обрасда најзад стопида у један, и то тако да је једнина остада по обрасцу к1а§е, а множина по обрасцу гип§е. Како је образац који је постао на тај начин имао ту добру страну, да се у њемујасно раздикује једнина од множине, он је у свима дијадектима истиснуо образац к1а§е, а у већини дијадеката и образац 2ип §е; у књижевном језику је, као што је нознато, једнина и од к1а§е и од гии§е једнака с првим падежем, остаје дакде без икакве промене, а у множини опет обе именице имају у свима падежима на крају п. Стари образац гип§е очуван је међутим у данашњем књижевном језику код многих сдожених речи, као 8оппепаи1'§ап§, Егс1еп§1иск и т. д., у којима је први део очевидно стара једнина ио обрасцу гип§е. Ади су стари обдици једнине по том обрасцу очувани и засебно, и то не само тамо где их је штитио сдик, као у: Ек 181; шсМв зо 1'ет §езроппеп, е« котт! епсШсћ ап сИе Воппеп, већ и иначе, као што показују примери: Оо11 (Јев ШлнпеЈб ип(1 с1ег ЕгАеп; Еез1§;етаиег1 јп с1ег ЕгЛеп и т. д. у којима се, наравно, осећају као архаизми. Без икакве архаичне примесе очувана је међутим стара једнина по обрасцу хип§е у многим дијадсктима, и то као искључиви обдик; довољно је само да иодсетим на изразе: т (1ег \У1е§'п (111 (1ег \У1е§е), уоп с1ег \У1е8'п ( уоп с1ег \У1езе), и акузативе: а Батр'п, а 8ирр'п (ете Батре, ете бирре), који се чују и у Београду код Немаца нижег стадежа. (Свршиће се)

ПОКРЕТНИ МУЗЕЈ ОЧИГЛЕДВИХ СРЕДСТАВА У ПЕТРОГРАДУ*

Ирви педагошки музеј у свету поникао је тек 1864. године у Петрограду По угдеду на овај постади су многи такви музеји у свима кудтурним зомљама. И у самој Русији за ово времо од поменуте године наовамо, такође је постадо много таквих збирака у нсвској нростоници, као и у унутрашњости. Овај Факат доказује сасвим јасно, да су такви музеји корисни. Зауставимо се некодико тронутака на за-

немачког (шеЈегЛеиСзсћ); други опет има чисто историјско зиатење. и обележава средњи иериод виооконемачког, т. ј. период који се налази у срединп пзмеђу старог периода (од најстаријих нисаних споменика па до краја 11-ог века) и новог периода (од почетка 16-ог века па до данас. Средњи високопемачки означава дакле груиу високонемачких дијадеката од 11-ог до 15-ог века. * По извештајима и другој грађи са педагошко-индустриске изложбе Д^тскш млр-[, у Петрограду ?903. и 1904. године.