Просветни гласник

134

пгосветни гласник

стових наставних метода. „Људи ваља да науче, вели он, да, уколико је само могуће, не цриу знање само из књига, него из неба и земље, храстова и букава. Ваља саме те ствари да упознају и испитују, а не само туђе посматрање и туђа сведочанства". Преведеио на данашњи језик, то значи, да не треба учити речи, него ствари и тек на основи овако задобијених конкретних представа, може се научити нешто и.1и кратко — ваља поћи од погледа иди конкретне представе (Апзсћашта'). Овако тражи и за земљописну наставу: „Увод у геограФију биће, кад деца науче шта је брег или брдо, долина или њива, река, село, паланка или варош према томе, за што се пружа прилика у месту, где су ученици". Значи, прво ученик треба да добије конкретне представе о оним геограФСКим објектима, које може видети 111 па!ига и тек на таквој основи може се после научити и што друго, служећи се при том непрестано посматрањем Фактичких предмета ш паШга или насликаних. Кад има представу о бари или језеру, о широком пољу или о свом селу, онда му неће бити тешко предстаВити и море, пустињу или велику варош. Комснскога мисли о јестаственичкој и другој настави мало по мало почеле су улазити у школе. Али пошто су природњаци од Љшеа (1707 — 1778) више почели обраћати пажњу на систематику животиња, биља и минерала, него ли на саме поједине те предмете, у школама се потпуно занемарило посматрање јестаственичких објеката, јер со све време трошидо само на јестаственичку систематику. Штогод је више напредовала та систематика, све је више занемаривано у школама Коменскога начело полазак од погледа. Сад је понова ваљало нападати оно, што је пре толико времена нападао моравски дидактичар. Ваљало је понова уверити наставнике, да ваља поћи од погледа, т. ј . од посматрања јестаственичких и других објеката 111 па1ига, у моделима или насликаних. Оживљење Коменскога начела заслуга је Филантропа, нарочито Базедоа и Салцмана. Од Русо (1712 до 1778) и Пестолоција (1746—1827) сви су дидактичари редом истпцали начело очигледности, како је прозват Коменскога полазак од погледа и то не само за јестаственичку, него и за сваку другу насгаву. У народну и средњу школу, сем тога, почели су мало по мало улазити све новији и новији предмети, почевши од историје, па до хемије и Физике, заједно с очигледним средствима. У ону прву, шта више, ушао је и један сасвим нови предмет, т. з. очигледна настава. Очигледну наставу и начело очигледности или краће очигледност не треба мешати. Прво је, као што је речено, засебан предмет народне школе, а друго је начело, које важи за све предмете сваке наставе без разлике. Начело очигледности покренуо је Коменски, а понова су га истицали Филантропи, Русо и Песталоци. као што је речено. али ни код једног од њих нема још предмета очигледне наставе. Њега