Просветни гласник

29*

наука и насхав а

435

су створшш учениди последњега од начеда очигледности. То је, дакле, нов, засебан, нарочити предмет у народној шкоди, коме је циљ дати детету што више основних конкретних представа ил.и погледа и научити га изражавати се језиком. Отуда се немачки и зове Апбсћаиип§з ■ иМегпсМ, јер ствара конкретне представе или погледе (Апзсћаиипд) 1 . Овај језиковни елеменат доцније је толико истидан, да се цела та настава и врзла око тога и добила ново име „вежбања у говорењу". Узима се, да је Денцел, директор семинара у Еслингену, прве четврти прошлог века основао очигледну наставу. Он је нацртао и опширан наставни план за тај нови предмет. По њему циљ је очигледне наставе да се дете оподоби за доцнију наставу, али ствар није у давању знања, него у припремању унутрашње снаге за даљу наставу и да деца науче гледати, чути, видети, посматрати и т. д. Њогов план има 1( вежбања: 1. Школска учионица. 2. Школа. 3. Човечје тело. 4. Еућа и породица. 5. Село и т. д. Доцније су једни истицали тај језиковни и логички задатак, а други су тражили, да очигледна настава садржи почетке јестаственице, геометрије, аритметике и т. д. и да се учи у свима разредима народне школе. Отуда се појавило и мишљење, да се садржај очигледне наставе, кад већ садржи почетке појединихпредмета народно школе, престане узимати, као засебан предмет, него да се придружи тим предметима, одакле и црии грађу. У томе је очигледна насгава, коју многи мешају с очигледношћу наставе у опште. Зато смо се на њојзи и задржали мало дуже. Очигледност наставе, као што је речено значи просто то, да се сваки нредме'# у школи и изван школе, има иредавати очигледно, т. ј. тако, што ће наставник стварати поједине представе у духу сво.јих ученика увек само на основи посматрања истинских предмета или модела и слика. На пр. код зоологије, уместо што би речима описивао зеца или шеву, и тиме створио представу о њима, он. служећи се речима, показује и испуњеног зоца или шеву, или уместо тога, показује им слику тих животиња. Ти испуњени предмети, те слике, та очигледна средства, имају дакле, просто тај циљ, да учеников дух лакше створи представу о ономе, чему га наставник учи. На тај се начин не само лакше ствара нова представа на основи очигледних средстава, него је нова представа и вернија и тачнија, но што би то било без очигледних средстава. Ово је, у осталом, и пут, којим човек уопште долази до знања. Наше најјасније знањо баш је оно, које смо добили тако, што смо нешто чули и видели, окушали или опипали. Оно, што никад нисмо видели, о томе често не можемо добити јасну представу ни од највештијег у описивању. А ако је добијемо, ми се после изненађујемо,

1 Фр. 1едоп8 с1ев сћовез, енгл. ођјесЈв 1ез80П8.