Просветни гласник

436

ПРОСВБТНИ ГЛАСНИК

кад додније видимо саму ствар, јср смо је ми дотле сасвим друкчије замишљади, него ли што јесте 1 . Ово цењеље очигледних средстава бидо је узрок, што су она све више и више улазила у школску и сваку другу наставу. Данас је то толико далеко отишло, да се и најсиромашнија народна школа у најзабаченијем месту не може замисдити без какве-такве збирке таквих средстава. Оне су и непреетано расле с бројем нових наставних предмета, који су мало по мало улазили у школе. Ћ док је у почетку тога покрета у корист очигледних средстава, сам наставник справљао та средства, како је знао и -умео, дотле се доцније појавила и читава нова и лукративна индустрија очигледних средстава, која данас стоји особито високо у свима културним земљама. Она се баш зато и појавила, што су се очигдедпа средства све више мноЖила и што је сам наставник био све мање у стању приредити сам таквих средстава. Тиме је дошло дотле, да је појединим школама с ограниченим материјалним средствима и без стручног савета, бивало све теже и теже саставити потребну .јој збирку очигледних средстава. Овакво стање ствари учинило је, да су се наставници почели враћати на оно старо, т. ј. да предавање појединих предмета потпуно врше без икаквих очигледних средстава и онда, кад би могли и сами што начинити или извести ученике у саму природу. Данас таквих наставника има доста, а нарочито тамо, где се није побринуло олакшати школама и наставпицима избор и набавку очигледних средстава. То је изазвало стварање педагошких музеја и то чини, да су они корисна установа, коју данас у свима културним земљама поЛажу држава, општина и појединци. Наставницима и школама може се коликогод се хоће доказивати корист очигледних средстава, шта више и они сами могу бити у то потпуно уверени, па опет то још није доста за рационално предавање појединих предмета. Њима ваља пружити не само савет, да ваља да се користе тим средствима, него им ваља и ставити на неки начин на расположење све оно, што ће допринети томе, да насгава буде очигледна. Отуда је први задатак сваког педагошког музеја, да све своје збирке и појодине предмете стави на расположењо бесплатно или уз незнатну накнаду свима школама и свима лицима без разлике. Они, дакле личе на књижнице, јер као што ове дају сваком на привремену употребу књиге, тако и музеји дају сваком сва очигледна средства, којих има у њему. То је ирви, али не и једини задатак школских или педагошких музеЈа. Да се поетигне онај први, потребно је, да сваки такав завод развије свој рад и у другим правцима. Отуда је АРУ ги задатак тих збирака, да пораде на томе, да за сваки наставни предмет ове или оне

1 ^епЈг, Педагогија, 1—3. књ. 3. (немачки).