Просветни гласник

440

ПГОСВКТНИ ГЛАСНДК

9. Они подстичу производњу и трговину очигледних и наставних средстава и тиме нзазивају и нојевтињавање тих средстава. 10. Они продају нека од тих средства и посредују у избору и набавди без трговачких смерова. 11. Они помажу код васпитних радника измену мисли, која је неизбежна за лично усавршавање. 12. Они су понајпозванији и понајпрнроднији поборницн целокупног васпитног посла, а нарочито апостоли рационалне и плодоносне наставе. Кад се узму на ум одиста ведике п разностране корпстп од педагошких музеја и нарочито оне установе и заводи, као и приватна лица, који се њима користе, онда ће бити сваком јасно, да су такви музеји потребпи не само за дентрално место какве земље и државе, него и за поједипе административне иди друкчије крајеве. Отуда свуд у свету постоје такви заводи и у престоницама и у окрузима, срезовима, кантонима, ујездима иди како се већ где зову поједини политички дедови разних држава и земаља. У Русији, где су они прво и постали, они постоје не само у Петрограду, него и на многим месгима по унутрангоости. Ово је сасвим појмљиво. Очигдедна средства и стручан музејски савет потребни су свима редом радницима на просвети, а н>их је свуда доста у свима крајевима свако земље, где се ради на просвећивању. Да се одатде развија још један нов задатак тнх музеја — стручан саобраћај између себе — не треба нарочито ни истицати. У место тога истаћи ћомо нешто друго. То је врдо ведика скупоћа таквих завода. Трошкови педагошког музеја веома су знатни. То је дако замисдити, кад се само узме на ум, кодико стају разна очигдедна и наставна средства, која музеј треба да има у већем или мањем броју. Номенути Педагошки музеј војних школа у Петрограду, којије основан 1864., а указом од 6. јуна 1888. године ностао државпа установа, на крају првих двадесет и пет година опстанка, имао је збирку, која је тада вредела сто до сто двадесет хиљада рубаља иди отприлике 360.000 динара. И то је само вредност инвентара; где су издаци на чиновнике, стан, осветљење и грејање, на послугу и канцедариски материјад! За све то од поменуте 1888. године тај је музеј трошио 10.770 рубаља иди тако 32.310 динара годишње. Педагошки музеј у смернијој сразмери, наравно, мање стаје, ади и тада суме око његовог оснивања и одржавања нису никако незнатне. Па ипак трошкови око одржавања музеја нису тако особито велики. Оснивање стаје понајвише, очевидно, ади сваке године издаци на нове набавке бивају све мањи, док се на крају крајева, посде низа година, скоро искључиво троши само на персонад, стан, огрев и осветљење. Уз то ваља имати на уму, да такви музеји имају и својих прихода, н. н. од својих издања, од продаје очигледних средсгава, а нарочито од добровољних