Просветни гласник

442

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

руци никаквих одређених средстава, иоменути клуб је отиочео рад у сасвим смерним сразмерама. Сви судедовачи и суделованиде — њих је бил.0 одмах на првом скупу тако триестак — скупили су на једно место колекдије и друге предмете, што су одговаради циљу, колико је и каквих је бидо у сваког од њих, како бп се њима посдужили по начелу међусобне размене. На тај је начпп постала језгра садашњег Иокретног Музеја. Одмах се, наравно, појавило питање о стану. Од чл.анских улога и новаца, што су их чланови покунили, узет је стан за десет рубаља месечно од једне еобице с једним прозором у стану једне приватне библиотеке. Мисао Покретног Музеја врло се брзо ширила, сусретајући топло одобравање како међу дароваоцима колекција, тако и међ лицима, која су се желела користити њиме. У собицу су почели пристизати с разних страна сваковрсне збирке и апарати. 0 јесзни 1893. године собицаје била већ мала тако, дајемузеј морао узети још једну собу више за тринаест рубаља на месец, а с нролећа 1897. године Музеј се преселио у властити стап од шест соба, где је и данас (Болвша,ч подЂлческал улица, домђ № 24). Проширење музејева рада, како у смислу обогаћења очигледним средствима, тако и у смислу тражње за коришћење њиме, ишло је тако брзо, да се у зиму 1893. године, равно годину дана после оснивања, већ јавила потреба и могућност јачег рада, т. ј. да се музеј отвори за општу употребу. Ту се оснивачима ваљало оддучити или израдити властита правила и побринути се у опште око организације, или се нридружити каквом друштву, које већ постоји. За прво би требало много труда и времена и зато, посде разгледања тога питања, чланови су се музеја одлучили за оно друго, изабравши Сталну комисију за техничко образовање Императорског руског техничког друштва. Захваљујући просветној сарадњи његова председника, г. А. Г. Њеболсина, ствар је брзо успела и у јесен 1894. године музеј је отпочео званичан рад под Фирмом . Покретии музеј очигледних средстава при Сталној комисији за техничко образовање Императорског руског техничког друштва." Од тога времена он постаје друштвени завод, који је приступачан не само за чланове клуба, који су га основали, него и за сваког, ко би то зажелео. Пре, но што наставимо даљу историју Покретног Музеја, рећи ћемо неколико речи о његовој организацији. Број је чланова неограничен; члан може бити сваки, ко је готов показати се активап за музејев циљ или положи члански улог од три рубље на годину. Нови се чланови бирају на обичан начин на музејским општим седницама, које бивају годишње бар једном, под председништђом председника Сталне комисије за техничко образовање. Сва главна питања, која се тичу