Просветни гласник

444 ПР0СВЕТШ1 ГДАСНИК

Накиада за употребу Расход 1894—1895 166 р. — к. 849 р. 40 к. 1895—1896 282 р. — ж. 886 р 12 к. 1896—1897 500 р. — к. 1.725 р. — к. 1897—1898 1.056 р. 87 к. 2.560 р. 39 к. 1898—1899 1.184 р. 34 к. 3.121 р. 21 к. 1899—1900 1.387 р. 57 к. 3.186 р. 69 к.

На тај начин, у најбољем случају расход премаша 2*/ % пута, у најгорем 5 иута суму од накнаде за употребу. И овакав однос накнаде за употребу према музејским расходима не може се сматрати као привремен, ненормадан, који зависи од мале накнаде или недостатка кдпјанто.ле. Имајући на уму свој циљ, музеј је стављен у немогућност узимати за употребу својих кодекција накнаду, која одговара заводским расходима; она би бида сувшпе ведика и музеј би постао неприступачан баш оним кдијентима, ради којих и постоји. Што се тиче могућности шта више и јаког уведичања кдијентеде, то нема сумње, да би расходи брже порасди од суме накнаде за употребу. С новим лретпдатницима иојавида би се потреба уведичати број плаћених радника, набавити нове кодекције, дупликате и т. д. Уопште, од самог почетка, већ на првим седницама музејских чланова, много се и са сваке етране размишљадо о питању односа накнадне суме према расходу. На крају крајева показадо се, како музеј, већ по самом свом задатку, не може бити трговачко предузеће, како не треба да иде на зараду и при бесплатном раду пгга вшпе; он може живети и радити само као друштвена установа, која се издржава из своје касе, од друштва иди од приватних покдона. Све сад речено нриродно је што и.зазива питање, како је постао музеј, с каквим је средствима био организован и како ради до данас. Што се тиче садржаја одељака, то скоро у сваком од њих гдавну језгру чине предмети, које су поклонили разни заводи, чланови музеја и друга дица изван музеја. Од понајвеће вредности био је покдон, којијеучинида Стална комисија за техничко образовање. То је скоро потпун физички кабинет у обиму средње шкоде. Затим су притекди у номоћ Академија наука и Петроградски универзитет, који су музеју поклонили по нешто од својих дупликата. Казански универзитет поклонно је кодекцију окамењености пермске системе; фрајбуршки, у размену за руске окамењености, дао је музеју неколико егземплара из минералогије и падеонтодогије од велике вредности. Академија уметности поклонила је музеју шкодску колекцију орнамената, образина и Фигура. Војно-медицинска академија дада је музеју колекцију модеда из зоологије у замену за иредставнике морске Фауне Мурмана, које је скупио чдан музеја А. 0. ГраФтио. Покдона приватних лица било је особито много^