Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

445

лочевши од мадих иокдоиа у виду неколико инееката иди мадог хербарија, до читавих кодекција, н. п. систематска кодекдија из падеонтодогије (на 1000 примерака), систематска кодекција стакдених и дрвених модеда из кристадограФије, потпун хербаријум петроградске фдоре, дивна кодекција жкољака и корада, разне кодекције из биодогије ицсеката и т. д. У музеју нема ни једног одељка, који је од почетка до краја набављен за новац, него је напротив много таквих, где је утрошено само скоро за смештај — картон, кутије, спирит и судове. На пр. у музеју имају потпуно добру збирку стакдених, дрвених и картонских модеда из кристадограФије. За те збирке има.го се иотрошити само за кутије за стакдене модеде и некодико рубаља за картон и стакдо. Све су израдиди и покдониди чданови музеја. Одељак спиритних препарата бескичмењака и кичмеаака у музеју по садржини много је иећи, но што треба за средњу шкоду, а за њ је утрошено свега 60 рубаља, ради набавке некодико примерака из Неапода, не рачунајући, наравно, издатке на спирит и судове. Из ентомодогије, сем систематске кодекције но редовима, музеј има много интересних радова из анатомије и биодогије инсеката. И све ово није купљено, све јс то покдон иди рад чданова музеја под управом чдана Ентомодошког друштва и чдана музеја г. А. Ј. Јакобсона. Даље, у музсју је око 4000 сдика за пројекциони апарат, од којих је хиљаду израдио покојни В. В. Девељ, чија је смрт бида незаменљив губитак како за музеј, тако и за сва друштва, где је радио. Материјад за ове сдике стао је музеј тако 15 копека за комад; сем тога оне су све врдо деио израђене и добро изабране према еижеу, јер је покојни В. В. Девељ био добар ФотограФ -аматер и јако се интересовао за избор сдика уз пројекционе апарате. Допустићемо себи задржати сејош на једном врдо типском и свежем примеру. До 1899. године није бидо у музеју одељка за цртање. Некодико модела, што се сдучајно нашдо, три орнамента, некодико већих геометриских Фигура, чиниди су све богатство музеја у том погдеду. Септембра месеца 1899. године дошао је у музеј један учитељ цртања, коме су за,требада наставна средства за предавање свога предмета у некој шкоди. Зачуђен сиромашношћу тога одељења, упоређено с другим, он захте сазнати узрок тога иу одговор је добио просто објашњење, да комисија Покретног музеја, наравно, ни мадо не сумња у корист и неопходност очигдедних средстава за цртање, ади досад међ чдановима музеја није се још нашдо дица, која би жедеда и умеда организовати ту ствар. Упознавши се са музејским задацима и радом, поменути господин преддожио је, да он узме на себе тај посао. По његовом савету и нри његовој сарадњи, музеј се обратио преко председника Стадне колисије потпредседнику Академије уметности, графу И. И. Толстоме с модбом, да му номогне у организацији тога одељења. Потпредседник ■се сдожио с модбом и резултат је био, што се у музеју данас надази