Просветни гласник

446

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИЕ

потпуна шкодска збирка Фигура, дедова човечјег теда, орнамената, јвдном речи, потпуна скултурна кодекпдја, коју је покдонида Академија уметности. Музеј је имао по нежто само утрошити, да би потпуно организовао одељак за цртање ради употребе свих онпх, који не могу набавити за себе таква средства, која су скупа. Сдичних примера може се пуно навести, ади и ови су доста, да покажу карактеристику начина, како је музеј постао. Ово је несумљиво чедо друштвене иницијативе, удог и рад многих људи. Понављамо јож једном, да језгру сваког одељка чине покдони. Муззј је понајвиже морао утрошити и данас троши на сдике из пројекционих апарата, на Физичке апарате и за зидне сдике за све одељке. Таквих је табдица у музеју сад виже од хиљаде. Све су придепљене на пдатно и снабдевене шипкама, што такође тражи доста новаца. Ади и овај су посао, кодико је могуће, изводиди сами чданови. На тај начин, пре свега Покретни је музеј постао од покдона збирака и апарата. Други Фактор, који је основаол развио музеј, јесте бесилатни рад. У музеју имају врдо много посда. Највише иокдона додази у неорганизованом виду. Нотребно је изабрати их, средити, одредити, уписати у каталог, нумеровати; ваља монтирати препарате из зоодогије, ваља придепити на картон биље, Физичке апарате треба удесити, да се дасно могу носити с места на место и т. д. Рад чданова музеја разнодик је: и научни, и уметнички, и занатдиски. У музеју имају некодико десетина зидних сдика и.з анатомије, Физиодогије и биодогије биља и животиња — све рад чданова музеја; у свима музејским одељцима много је збирака, што су их они спремили, затим иду сандучићи за Физичке апарате, сандучићи за тичје коже, сваковрсне кутије, картони и т. д. Даље додази непрекидан посао око претпдатничког издавања, Ваља примати и проверавати донесене ствари, записивати их у књиге, оставити на место; ваља издавати нове, записивати их и т. д. И цео тај разноврсни посао врше у главном &еспдатни радници. У свима тежким случајима, кад је потребно што год одредити, систематизовати, кад је потребно специјадно знањо, музеј ирибегава ученом особљу петроградског универзитета и Академије наука и до данас никад га нису одбиди. Сав други, не специјадни посао, изводе лица разноврсних нроФесија. Наравно, поред дваестак етадних радника остади се мењају сваке године, као комадићи стакла у кадејдоскопу; неко је отишао из Петрограда, неко је добио какво ново занимањз, те не може даље радити у музеју и т. д. Наместо изишдих, додазе однах други. Уопште седмогодижње искуство музејева рада показало је, да број његових беспдатних радника расте сваке године. Данас, сваки пут кад је музеј отворен, дежура бар 6—8 чданова ради издавања и примања сгвари и толико њих за посао, који непрестано придодази У музеј.