Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

455

се оно што је прочитано или саслушано, али устима непоновљено, најслабије одржи у памети. Прома томе, говорно понављање или обнављање, јесте увећој мери важан облик реагирања на добивене утиске; но треба се чувати, да при садашњем току учења, управљеном против старог метода папагајских одговора, метода који је некад био алФа и омега свега предавања, не буде сасвим заборављена, она велика вредност, коју има и данас дословно понављање наученога на памет, у извесним случајевима. Ако се обрнемо ка сувременој педагогици видећемо до каквих се огромних размера раширила СФера реактивности ученика према предаваним предметима, благодарећи свима оним методима очигледног учења, који чини славу садашњим школама. Али ма колико да су корисне говорне реакдије, једино оне нису довољне. Речи, које изговори ученпк, могу бити сасвим правилне, али преставе које он везује за те речи, често могу бити са свим погрешнс. С тога у сувременој школи говорне реакције чине само незнатан део онога, што се тражи од ученика. Он мора водити заииске у својим свескама, цртати, цртати иланове и карте, чинити мерења и пробе, обавештавати се на изворима, писати саставе, Он мора на свој начин да изврши оно што се у школским програмима назива саморадња, и што је тако често изазвало осмејак на лицу оних, који су далеко од школског посла, а међу тим само то га може учинити дадоцније ствара истински самосталне радове. Најважнија иоправка која је у току последњих година заведена у области средњег васпитања, састоји се у завођењу таквих школа, у којима се предаје ручни рад. Значај тих школа састоји се не толико у образовању поколења да буде окретније и вештије у домаћим пословима и у појединим специјалностима. колико и у томе, што нам оне васпитавају грађане са савршено другим умним богаством. Радови, извршени у лабораторији и у радионици, навикавају ученика да схвати и пази на разлику између тачности и ноодређености; они му дају могућност да увиди компликоване односе у природи и доводе га до убеђења:да апстрактно описивање не може заменити стварно описивање — а све то једном усвојено, сачува се за цео живот. Такви радови навикавају ученика на тачност, јер кад човек ради неку ствар може је направити или потпуно иравилно, или неправилно. Они навикавају и на часност, јер кад треба израдити неку ствар, а не само говорити речи, онда није могуће сакрити своје непоуздање или своје незнање неодређеним Фразама. Они навикавају ученика да се узда у самога себе: они стално подржавају иажљивосг и интерес према предмету, и доводе до минимума дисциплину учитеља. Од разних система обучавања ручном раду — у колико ја могу судити о њима и у колико треба да имамо у виду израде од дрвета — мени се чини да је најлепша, са психолошког гледишта, шведска