Просветни гласник

456

просветни гласник

система Сдојда. Хвала Богу, обучавање ручном раду уводи се истина полако, ади неизоставио, у свима нашим већим градовима. Но ми смо још дадеко од тога да те гране предавања добију такав обим, какав им је, на крају крајева, суђено да добију. И тако, ни једнога утиска без одговарају%ег израза — то је нрви педагошки ндод еводудионог гдедишта на дух, као на нешто дато нам да нам посдужи као средство за прилагођавање у нашим радовима и поступдима. Но овоме треба додатијош некодико речи. Сами тај израз, као што мало час рекох, повраћа се к нама у облику новога утиска, и то утиска од онога што смо урадиди (испуниди). На тај начин ми добијамо помоћу својих осећајних органа извешћа о својим поступдима и о њиховим резудтатима. Ми чујемо речи које сами изговори.мо, осећамо удар који сами себи наносимо; ми читамо у очима оних који нас окружавају, да ли су наши радови крунисани успехом или неуспехом. Тај добивени обратни утисак потребан је с тога, да би се део опит показао завршеним, а некодико речи о значају његовом за шкоду неће бити штетно. Пошто, при нормадним усдовима, крајњи резудтат сваке радње ми примамо као нови утисак, онда би бидо корисно, кад би и ученик кад год је могуће, добијао те тако, одбојне утиске. Но у заводима, где се оцене, забелешке о ученицима и друге такве ствари крију, те резудтати рада учениковог остају тајна, онда природни, крајњи, циљ свега кодоврата овог његовог рада губи се, и он често страда од осећања неизвесности. Некоји људи, у одбрану тога система узимају то, гпто, ко бајаги, на тај начин нооштравају ученика на рад ради самог рада, а не ради награде, ко.ја нема с предметом ничега заједничкога. Овде, као и свуда, психодошки захтеви морају, разуме се, одступити пред животним опитом. Но сви психодошки изводи до којих ми за сада можемо доћи, говоре нам, да жеља ученика да знају оцене свога успеха, јавља се као крајњи иормадни беочуг у данцу њихових духовних функција; и ту жељу никад не треба оставити им неиспуњену, ако против тога не говоре други какви бидо важни раздози. Према томе, упознајте ученике с резудтатима њихова рада и с надама које они могу гајити; од тога правида одступајте само у изузетним сдучајевима, кад вас у томе задржавају какви бидо особити практични раздози. Црирођене и задобивене реакције У претходним нашим разговорима ми смо се потпуно сдожиди са биолошким гдедиштем. Човек је организам који реагира на добивене утиске; његове духовне спос бности сдуже му на то, да му помогну да одреди своје реакције, и циљ је његовог васпитања — учинити те реакције многобројним и савршеним. Краће речено: Наше васиитање