Просветни гласник

458

Ш ОСВЕТНИ ГЛАСНИК

сличним утисцима, на, место прирођене реакдије, хватања, ви сте поставили нову — молбу. Кад у детета не би било ни мадо памћења, онда тај процес не би имао никакве васпитне вредности. Кад би ви често прилазшш к њему с играчком, сваки пут цео ред реакције разгранавао би се и јављао у неизоставној логичној поетунности, ири чему свака реакција изазивала би се одговарајућим утисцима. Тај ред бпо би састављен из следећих момената: спазити, ухватити, добити удар, заплакати, послушати, замолити, добити, осмехиути се. Ади дете бдагодарећи свом памћењу, у моменту кад хвата предмет, сећа се свих осталих беочуга свога ранијега искуства. Оно се сети удара и неуспеха свога покушаја; сети се да треба прво замолити, па добити поклон. На тај начпн оно сузбија у себи тежњу да дохвати, замењује је учтивом реакцијом и од једанпут добија жељену играчку, пролазећи све оне остале беочуге, (саставне делове) свога искуства. Ако би првобитна тежња да дохвати, била сувише јака у детета, или би му памћење Тшло слабо, онда би требало много понављања, па да добивена реакција пређе у навику. На против, за дете са јачим способностима, довољно ће бити и један опит. Сав тај процес може се представити једном простом шемом. Разуме се, таква шема једва да може представити собом нешто више, него симболичко сликање непосредног опита у разноврсним облицима, али ћемо ,]е опет унети овде, пошто она може колико толико помоћи.

Ова 1 слика показује нам путеве четири један за другим долазећих реФлексних покрета, који су условљени нижим центрима — центрима инстинката. Нскидане линије на овој слици, које иду од ових центара ка вишим, и које спајају ове међу собом, представљају процес сећања и асоцијација, које се изазивају свршеним реакцијама у вишим центрима.

Видети Дохва,, Доб. Јапла,, Лослу,, Јамоли,, Доби, Осмеж,, шиши удар каши шаши ши ти нути Слика 1.