Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

515

на 15 табаку); и ни све оно гато је у напису осталих одељака своје „Методике" издожио. Зато је и нотегао да све то својим друговима прикаже по Рушу и „другим писдима". Рушово дело, по којем је писац израдио своју „Методику", нисам читао нити га имам при руци. Али по томе шта је и колико је у тој „Методици" по Рушу изнесено, нашао сам, да то Рушово дело мора бити какав кратак уџбеник. Једном приликом, на питање какво је то дело, по којем је радио своју „Методику" г. Станојевић потврдио је моје мишљење, да је то један кратак уџбеник, који је написао Руш за своје ученике. Дакле по једном кратком уџбенику, удгшеном да подсећа ђаке једне учитељске школе на извесна опширнија предавања ироФесорова, г. Станојевић прикупио је најопштија дидактичка и методичка правила, па је из њих саставио „Методику земљописне наставе у народној школи" у тој доброј намери, да она послужи „као помоћна књига учитељима основних школа"! Г. Станојевић заборавио је, да су учитељи основних школа, његови другови, много више чули и научилн од својих проФесора, него што се може наћи у једном тако кратком уџбенику. Заборавно је да су његови другови, као и он сам, из тих општих дидактичких и методичких правила нсппте по лагали, и да су их, ко за дуже, ко за краће време, и у школскоме раду примењивали. Само они учитељи, који нису никако учнли Методику ни Дидактику, не знају можда ни онолико, колико се налази у тој г. Станојевићевој „Методици" ; али ни ови не би се могли њоме користити без потребног оишнрнијег објашњавања, исправљања и упута. Тако би ствар стајала, кад би у тој „Методици" све било исправно. Али у тој тако краткој и врло штурој „Методици" има и многих погрешака и неисправности, како у материјалном тако и у Формалном ногледу. Заиста морам се чудити, како се писац могао и смео усудити, да такво дело, које кипти погрешкама, понудп Министарству просвете, те да се оно штампа о државном трошку! Пије потребно а није ни могуће изнети све погрешке једнога таквог дела у овако кратком реФерату. Те многе погрешке и неисправности могу се видети на свакој страни свакога табака тога дела. Зато би требало да овде завршим овај реФерат. Али ја ћу изнети само летимично неколике од многих иогрешака и недостатака, тек колико да се само види какве су те погрешке. У многим одељцима пли не казује потпуно, или не казује нпкако оно, што обећава у напису тих одељака. Тако у првом одељку, на нрвом табаку, под нанисом: „I. Кратак поглед на историски развитак земљописа као науке и земљописне наставе", не казује то, што напис обећава. Ко прочита тај одељак, тај ће после чптања толико нсто знати о развитку „земљоииса као науке и земљописне наставе", колико је знао и пре читања. Писац не зна да за једно дело, које нуди преко Мпнистарства као помоћну књигу учптељима, иије довољно само толико, колико може под извесним погодбама бпти довољно за један школскн уџбенпк. У одељку под написом: „IV. Распоред градива", на 11 табаку, излаже неке „начнне обрађивања градива", а о распореду градива вели само у почетку тога одељка, да се удешава и управља по начину обрађивања. У овоме одељку говори н о методама, по којнма се радило у пређашњим столећима, а у ономе „погледу историском" о њима нема ни спомена. У одељку под написом: „VI. (а треба V.). Место земљоинсне наставе у наставном плану и програму", на 13 табаку, говори о расиореду граднва