Просветни гласник

516

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИЕ

ио разредииа, а требало би, према напису, да се ту казује какав иоложај заузима „земљописна настава" према другим наставним предметима у основно.ј школи. И тај распоред градива по разредима преписао је из наставног протрама наших основпих школа, па је ту унео и неке своје незнатне примедбе. Али, осем таквих, има у тој иипгаевој „Методиди" по Рушу и погрешака других врста. Да споменем само неколико из одељка под написом: „VI. Најглавнији захтеви модерне Дидактике у настави овог предмета" на 15 табаку и иод написом „VII. Наставна средства и наставне радње у предавању земљописа", на 20 табаку. Онај одељак VI. штампан је у 13 свесци Учитеља, од 1. марта ове год., под насловом „Најглавнпји Дидактичко-Методпчки захтеви земљописне наставе у народној школи, као „Одломак из Предавања земљоииса које је држао Мих. М. Станојевић уч. на IV. састанку београдског учитељског већа". Овај одељак појавио се и у штампаном тексту са свнма материјалним и Формалним погрешкама, као и у рукописном тексту. Никакве измене и никакве исправке. И у штампаном тексту захтев науке о настави, „наслањање на очигледност", „треба да ухвати свој корен још у приправним предавањима". Оредства „првога реда" за „ослањање на очигледност" јесу „геограФски објекти", „путовања и шетње школске", „путовање ученика са родитељима", „са учитељем", „сами" и „путовање учитељево без ученика" ; а „средства другога реда" иобројана су у ономе одељку под написом VII. Ова опет „сред ства другога реда" разликује на „непосредна и посредна средсгва". Непосредна су му средства она, „помоћу којих ученик сам посматрањем добија представе, а где је учитељева реч потребна да би само помогла објашњењу представа". Ту долазе „сам предмет", „модел и реље®", „слике" „карте" и „друга графична средства". А посредна су му средства она, „код којих се представе и појмови једино добијају речима (изговореним или нанисаним)". Овде ставља „геограФске карактерне слике", „уноређивања", „објашњења", „кратке белешке из историје", „приче", „песме", „загонетке", „изреке и др." Прва су тј. непосредна нужнија „али и употреба ове друге врсте заслужује сву нашу пажњу". Према оваком „ослањању наставе на очигледност" и подељивању средстава изгледа ми, да писац нити разуме потпуно предмет, о коме пише, нити зна како треба писати једно дело, које нуди Минисхарству да га штампа о државном трошку. Кад би он знао на чисто, шта је то „очигледност у настави", кад би знао да се очигледност у насгави постизава само правилним психолошким процесима учења, и кад би знао који су то психолошки процеси и у чему се они састоје, он тада не би правио такву збрку, нити би пнсао, да „геограФСки објекти" долазе у „средства првога реда", а „сам предмет", дакле опет геограФски објекат, да долази у „средства другога реда". Кад би писац познавао нотпуно предмет, о коме пише, он би лепо и просто разлолшо, да снољашње (чулно) посматрање може бити непосредно и посредно, а не би правио такву бесмислену поделу средстава на непосредна и посреднч, средства. Осем тога, на 16 табаку рукописа и на 492 страни споменуте свеске „Учитеља" у штамнаном тексту, писац вели: „Захтеву наслањања наставе на очигледност одговориће се савесније, ако се одбаци свако употребљавање бојадисаних слика или каквих поетских описивања, којима се као бајаги хоће да представи очигледније познавање наше отаџбине". А одмах у другој реченици вели овако: „Све ово само може послужити у крајњем случају тј. кад је немогуће васпитанику да то својим чулима осети, кад нечега