Просветни гласник

42*

РАДЊА ГДАВНОГ ДРОСВЕТНОГ САВЕТА

619

школа, које су писди поднели на расиисани стечај министарства прзсвете и црквених послова од 3. маја 1904. године, ПВр. 5349. РеФерат г.г. Павла Ј. Поповића, Светислава М. Максимовића и Михаила Мидошевића гдаси: Г«лавном Просветном Савету 0 послатим читанкама за тетврти разред основних школа част нам је поднети следећи реФерат. * Израдити читанку, мисли се, врло је лако. У ствари, лако је израдити еамо рђаву читанку; за добру хоће се доста интелигенције, пажње и труда. Ма како се иа читанку гледало, више с педагошке или више с литерарне стране, или са обе одједном, једно стоји, а то је да она мора имати, и у забави и у поудп, довољно привлачности и занимљивости, и да све у н>ој мора бити писано дедо и разумљиво ; педагошка страна ту се потдуно покдада с литерарном. Што је читанка заннмљивија и лепше писана, то је боља; најбоља је — ми се ту потдуно слажемо са састављачен једне од поднетих читанака —• она која, у сваком књижевиом раду што је у њој заступљен, има највише занимљивости п лепоте. Како ће, према томе, састављач доћи до добре читанке ? Он, најпре, тога ради, треба — ми претпостављамо да он нма способности за то — да пзабере чланке и прилоге од најбољих писаца. При томе, наравно, не треба да се заустави само на писцима који су одавна познати нашим читанкама, на Доситију, Бранку, Милићевићу, Шапчанину, и другим старијим писцима, него да п у радовима С. Ћоровића, П. Кочића и других, нађе подеснога материјала за своју читанку. Он, затим, и после таквог избора састава, има, у извесним случајевима, још понешго да ради. х 1есто је нађенц састав добар у главном али — како је писан у циљу сасвим различном од онога за којим састављач иде — још неподесан за читанку, ма којом страном својом и састављач има да га измени; сваки који је ближе упознат са израдама читанака зна за ту потребу добро. Састављач, после, има још једну ствар да ради. Како је наша књижевност донекде једнострано развијена и нема свих књижевних радова довољно лепо заступљених; како је специално дечија књижевност још врдо неразвијена, и сва дочива на старинском Шмиту и ХоФману или на млаким причама са врдо провидним морадом и намештеним сптуацијама, то је састављачу потребно да се доста често обраћа и страним дечијим књижевностима, које су се, нарочито у последње време, јако развиле. Не можемо улазити у подробно набрајање дела из страних дечијих књижевности која су за препоруку, алн, примера ради, можемо поменути два сдиса, за читанке нарочито згодна. Било би, наиме, врло лепо унети у наше читанке, можда прерађену илп и само објашњену, ону познату Додеову приповетку, једну од најбољих у целој светској књижевности, Х,а пегтеге с1авзе, која је „о деци и за децу," која се уноси у француске читанке за децу, а ко.ја је код нас већ неколико пута преведена. Бпдо би, после тако исто лепо употребити за читанке и делове из књиге Шарла Бигоа реШ Ргапдагз, једне од најтопдије писаних књига о отаџбнни, а која је нашим ђацима који уче Француски поодавна позната. Још једна дужност остаје састављачу, тежа од ових које досад поменусмо, и која је у исто доба и дужност наше дечдје књижевности уопште.