Просветни гласник

620

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

У страним дечијим књижевностима иостоје кратке ирииоветке у којима је препричана садржина великих песшгаких дела која, као таква, нису писана за деду; примера ради, ми ћемо поменути Приче из Шексиира од Чарлса Ламба, у којима је, на најлепши начин, врло кратко испричана садржпна Краља Лира, Прииитомљене Зло~Ке и других великих дела Шекспирових. Ето таквих ствари требало би имати и у нас, и нарочито у нашим читанкама. Зар, например, не би било лепо да наше читанке имају у два листа лепо препричану садржину Гореког Ђијенца ? Деца би се, на тај начин, одмах, бар у главном, упознала с великим делом Његошевим, одмах, још пре него што буду способна да га читају у оригиналној редакцији. Случај с Његошем мотао би се применнти п на Љубишу. У нашим читанкама Љубиша не Фигурише. Тај писац тако слатког причања, са свпма предметима својих приповедака од којих ни један нема ничега што је неподесно за децу него напротпв има баш оно што може да пх васпитава, не може да уђе у наше читанке за основне школе само зато што је његов језик, диалекат, неприступачан деци! Па зашто га онда не прекројити? Зар не би Еањош МацедоновиК, испричан у простом и нашем језпку, био један од најлепших састава у нашим дечпјим читанкама ? . . . Састављач, дакле, имао би, — бар по нашем мшпљењу — прп изради своје читанке, све дужности које побрајасмо. Наравно, неке од тих дужности су тешке, пошто захтевају и оригиналан рад, и јаче литерарно способности; оне захтевају још да састављач читанке својим радом надокнади оно што му не може дати ни сама књижевност пз које једино црпе материјал, ми то знамо, али држимо да добар састављач ипак и те послове треба да ради. Ако иаша дечија књижевност и није довољно развијена, наше читанке ипак могу, независно од ње, бити добре; оао што се од читанака тражн да, поред све оскудице у дечијој књижевности, буду добре, ипак није тако велика ствар да је један добар еастављач не може савладатп. * 1. Читанка је требник ђачки. — Чнтанка под овим насловом од непознатог писца, најслабија је. Пре свега, класификација у њој незгодно је изведена. Цела чптанка подељена је у четирп велика одељка који носе наслове четири годишња времена, и чланци су сасвим произвољно уношени у те одељке. Тако су у одељак Јесен унесене биограФије Вука и Његоша и опис Скадра; у одељак Зима, биогр. Доситпја и опис Студенице; у одељак Проле&е, бпограФија Луке Лазаревића и нар. песма „Косовка девојка;" у Лето, биогр. Бранкова и нар. приповетка „Правда и Кривда." После, сама вредност састава слаба је често. Чланци н. пр. о нашим знаменитим људима (Вук, Његош, и др.), које је анонимни састављач сматрао за потребно сам писати, непотпуни су, местимице нетачни, и незанимљиво писани; онп, у исто доба, дају врло непотпуну слику онога коме су посвећени (чланак о Његошу н.пр. садржи само опис његова двобоја са С. Милутиновићем). Чланцп о српским градовима најпре су малобројни (само о Скадру и Дубровнику), а после, како је н њпх, изгледа, сам састављач писао, слаби, од оне врсте од које су п биографски чланци; у њима има и аљкавости при писању (тако су Гундулић, Палмотић, Ђорђић у чл. о Дубр. поменути само по презимену). Чланци из природних наука („Влага," „компас" и др.) невешто су ппсани; у њима има јаких скокова у место прпродних прелаза, или једпнство термина није утврђено (томпас, магнетска игла), итд. У више чланака стил није за децу. Изрази апстрактнији, који се у дневној књпжевности