Просветни гласник

РДДЊА ГЛАВНОГ ЛРОСВЕТНОГ САВЕТА

621

често употребљавају, дрешли су н у ову читанку, и ако никакве иотребе за њих није било ; тако и многе Фразе које су деци неприступачне. Примери : „Ме|у ведиЕим бројем ( тако) српских добротвора... највиднпје место заузима С. Текелија" (стр. 43); „задужбина с јаким капиталом" (стр. 43);' „велпчанствене зграде и споменици који сведоче о сјајној прошлости и величини Дубровнпка" (стр. 45); „звезда која свој севе,)ни положај никад не кења зове се поларна" (стр. 48), итд. 2. Срцска Читанка од II. Љотића. — Ова читанка има најпре једну ману: спремана је за девојачке школе, па после прилагођавана за мушке, као што се видн по песмама „Девојка" и „Две сестре" (I део читанке). Друга је мана што извесни чланци нису иисани у српском духу: „0 Божићу" од Јурковнћа нпр. где се јасле вптлејемске зову кошарпцом, Бадњи дан бадњаком итд. Али је највећа мана Чнтанке та што су многп чланци ппсанн стнлом који не само није за оно доба узраста којем су намењени, него уоиште није књижеван и природан стил. Састављач који нма врло лепе погледе о читанкама (в. предговор његов) показао је да ни најмање способности вема да те погледе задовољи; онај који, како изгледа, највпше полаже на литерарну страну читанке, показао је најмање литерарнога мерпла. Два примера су довољна да то нокажу. У чланку „Стара Србија" од М. В. Веселиновића има ова Фраза: „у њој (у Ст. Србијн) Србин презпре моћ жпвота нмену свом" (бр. 36 I дела). У чланку „Карађорђе Петровић" од непознатог писца (бр. 45 I дела) пма ова реченнца: „(Еара- ђорђе) је летео дању ноћу, по олујп и по ветру..., без покрпвача н јастука, без чнбугџије и кавеџпје." 3. Читанка за IV разр. осн. школе од писца 5680. — Боља од две пређашње, ова Читанка има три добре стране: 1) што има највнше материјала, из којег бп се, изостављањем н ирекрајањем, могла створити прилична читанка; 2) шго има састава н од оних новпјнх иисаца којп досад нису улазили у чнтанке или бар не у довољној мери, а којп су добри: Л. Е. Дазаревић (Школска икона), М. Ђ. Глишић (Кућа у селу), Ј. Веселиновпћ (Добар слуга), П. Кочић (Ђурђев-дан), М. Митровић (пет песама о врапцима), Љ. Вуличевић, птд.; и 3) што има доста забавнога садржаја. Алн ова читанка има впше слабих страна. Једна је слаба страна лонављање једног петог предмета у нонеколико састава узастопце. Тако нпр. у У. одељку (ПролеЛе) има најпре „Песма у пролеће" (са, узгред буди речено, прилично неумесним завршетком), па „Долазак нролећа;" чланак „Ласте" па чланак „Ластавице" (иза тога, још неколпко чланака о тицама: „Врабац," „Шева," „Како се тпце буде," „Славуј"); у УП одељку (Јесен) има овпх песама и чланака: „У јееен," „Јесен," „Јесењи лнст," „Јесен," „Јесен као богати платиша," итд. — Друга је слаба страна што у забавном делу, у нрпчама, има пуно тужних ствари, суморних, плачних и „пуних суза"; примерн: „Другови" (II одељ.), „Без родитеља" од Ј. Игњатовића (II од.), „Мајка" (II одељ.) итд. Има за тим, ствари неестетичних: „Рибњак" (од. УП) где је причање о жабама, „Шаран" (УП од.), с описом како се вади дроб, итд. Има, затим, прича и сувише отужних по моралу и ситуацијама: „Слога у породици" (II од), где су опнсана деца пзузетно пажљива према родитељима, итд. Даље се слабе стране читанке показују у избору лесама, где често није ни најмање пажено на лепоту облика, стиха и слика (в. песму „наук свети"... „како ћемо мети;" „У туђини," IX од., где се сликују: „жива" и зива," „наћп" и влачи"), ни на поетску идеју и оригиналност („Српче мајци," од М. Анокића, од. II); затим, у избору чланака о природи, којн су махом дуги и досадни, каткад и врло учени и стручни (в. чл. „Јазавац"