Просветни гласник

X Р 0 Е И К А

695

Г. ЛозаниИ тврди, да у хемијском уџбенику треба одвојити опгати део од посебног „јер ко размешта општи део по специјалном делу" вели г. Лозанић, ,тај ће окрњити онај први део, а осакатити овај други" и да је према томе „погрепшо другојаче радити" т. ј. „мешати општи део по специјалном делу". Ја сам напротив доказивао не само да није погрешно, већдаје боље неодвшјати онако општи део Хемије од посебног као што то г. Лозанић ради. Оствалд пак као што смо видели много је строже осудио ону поделу, које се придржава г. Лозанић. Оствалд надази не само да није добро, већ да је „безуман обичај" у хемијским уџбеницима одваЈати општу Хемију од посебне и да према Оствалдовом разлагању г. Л.озанићеви уџбеници нису чак ни уцбеници већ у главном кратки изводи ручних књига. Као што се из свега тога јасно види у том погледу дакле не радим ја погрешно, већ по Оствалду ради погрешно г. Лозанић. Ако и после тога г. Л.озанић не промени своје мишљење о нашем спорном питању, које је од општег знача.ја, онда не остаје друго већ да своје мотивисано мишљење публикује у ком страном часопису и да о томе питању настави даље полемику са ОстЗалдом. За мене је у овом случају лакше да приђем Освалдовом мишљењу, јер сам и ја то мишљење бранио, али и да није тако, мислим да се ипак не би дуго размишљао да напустим своје и да примим друго мишљење, које је без сумње правилније. Међутим ја покрећем сад то питање овде што налазим да по своме великом значају заслужује да се расправља и у нашем Хемијском Друштву. После тога настала је ова дискусија: Г. С. М. Лозо/ниК вели да г. У1еко није разумео Оствалда, јер она Оствалдова осуда не односи се и на уџбенике, код којих је општи део одвојен од посебног дела, пошто је и сам свој увод у Хемију писао на тај начин, већ се односи на оне уџбенике, који не изводе науку из довољних огледних података. И према томе држи: да Оствалд °суђуј е баш то, што неки отпочињу Хемију у Гимназији са систематисаним посебним делом, као што ради г. «1еко. Даље наводи како је његовим уџбеницима слично и ХоФманово дело: приступ у модерну Хемију, које може разумети сваки, који нема ни појма из Хемије. Напослетку замера г. .1еку што се позива на стране стручњаке кад ми и без њих можемо да расправљамо оваква питања. Г. д-р Ш. Т. Леко, доказује да није истина да почиње Хемију систематисаним посебним делом и објашњава г. Лозанићу како је врло