Просветни гласник

694

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Сасвим друкчије пак морају бити израђени уџбеници, којима се уводе у науку иочетниди. Ту је наравно потребно да се одречемо потпуности, ади на прво место има да се обрати пажња да издагање буде поступно и да је у узајамној вези. Велика је пак тешкоћа овде у једно-димензијалној ирироди времена. Тиме изилази потреба да једном одређеном предмету може да следује само један једини други иредмет. Међутим у свакој науци поједини предмети не стоје међу собом у простим већ у сложеним односима и тиме је онемогућено чисто линеарно одмотавање конца. Наставник мора увек да се враћа и да саставља откинути конац. Начелпо то се дакле допушта; само несме бити иретицања. Како ћемо према материјалу науке да остваримо та начела, то није више као што се види, принципијелно питање већ је практично, шта више уметничко питање. И извршење тога задатка даље сасвим зависи од тога, у којој се мери може претпоставити умни развитак код ученика. У колико је исти нижи у толико се мора бирати и ужи круг Факта и свега оног што стоји с тиме у вези, а што ученик треба да савлада. У сваком случају боље је, да се по потреби на једну исту ствар више пута врати, но да се одвећ пажљивом израдом пограничних појединоети напусти општи ниво и да се тиме пређе у начин излагања, који не одговара природи предмета. У тешким случајима таквих задатака нашао сам једну одвећ плодну, може се рећи непромашну методу, која се састоји у ирииитивању иеторијскога развитка науке. Тиме се наравно добива одговор на питање, која су сазнавања дакша а која тежа, она, која су тежа редовно додазе доцније. Тако сам ту ск фо у другом деду моје „Шкоде Хемије" био у ведикој бризи, како ћу младим почетницима најприродније и најлакше да објасним појам о хемијским спајним тежинама. Одговор на то питаље нађен је у историјском Факту, да први пронлђени део тога закона беше Рихтеров закон о еквивалентима киселина и база. Покушао сам да пођем тим путем и успех беше потпун, међу тим то је само субјективно суђење. То је по нешто од онога што се још може научити из старих уџбеника, који су за њихов првобитни циљ одавна неупотребљиви постали.

Иосле Освалда узимати реч и говорити, чини ми се да није дако и зато ћу се за сада ограничити на сасвим кратак закључак. 0 подели Хемије на општи и посебни део чули смо Остваддово мишљење, оно је, као што смо видеди у стању да реши и спорно питање између г. Л.озанића и мене.