Просветни гласник

X Р 0 Н II К А

693

На питање, како је могао да ностане такав безуман обичај, кад. су прави принципи већ одавно добили нримене у нашој науди, Оствалд одговара, да је за уџбенике погрешно узет обллк ручне књиге, какав је нарочито Леоподд Гмелин 1817. године на класичан начин за ручне књиге основао у нашој науци. Изгубило се дакле из вида да ручна књига није уџбеник. Несмотрено преносиоло се у уџбенике оно, што је за ручну књигу делисходно. Па како су у оно доба научњаци били обратили пажњу на тропско цветање Органске Хемије а за тим много више на збирање пребогате експерименталне жетве него ли на научну прераду постигнутих резултата, то се онда објашњава зашто се поклањала пажња само оннм странама теоријске Хемије, које су са оним радовима били неиосредно у вези т. ј. на систематику небројених ново пронађених тела « на излагање њихових узајамних генетских односа. Шема, која ја ту нађена употребљавана је или боље рећи злоупотребљавана је и у Анорганско.ј Хемији; како то беше без циља види се отуда што је и у данашњим Анорганским Хемијама, које су писане у духу старе школе сасвим нестало структурних Формула, које су ту играле некад врло важну улогу. Ко пише још перхлорну киселину по Кекиле-у Н-0-0-0-0-С1, која је Формула одушевљавала Колбе-а према веселој слици Минхаузеновог лова на патке'? Та.ј неред, како смо га сад описали, нарочито је овладао у литератури уџбеника за вишу наставу; јер сваки покушај, да се по таквој шеми предаје у школи морао је код наставника, који размишља, створити уверење, дајетаква шема неупотребљива. Тако се јављају тежње за реформом тамо, где наставник непосредно од часа до часа може и мора да посматра како су ученици схватили оно што им је предавано. У тој области нарочито Арендт, који је на жалост ту скоро преминуо, задобио је трајних и битних заслуга. Те је на тај начин и ширим круговима постало јасно, да ручна књига и уџбеник није једно исто и да они морају имати разноврсне циљеве, а према томе да мора у њима бити и други ред и друкчије излагање. Ручна књига треба колико је могућно да прибере потпуно и тачно све знање, које поетоји. Према томе ручном књигом могу да ,се послуже само они, који имају основнога знања у тој области. Начин излагања у ручној књизи има одлучну превагу с једне стране у краткоћи стила а с др.уге у прегледном и јасном распореду. Све оно што читалац ту тражи треба лако да нађе и да на дотичном месту буде у свему упознат са стањем у какиом се наука налази. Стога се ручна књига не чита нити се по њој учи оним редом како је написана, већ се само на оном месту отвара, где се потреба укаже. Отуда се на сваком месту претпоставља знање свега осталог из те науке, а у појединим случајевима мора се писац постарати да читаоце упути те да друга потребна места лако нађе.