Просветни гласник

692

ПРОСВЕТШТ ГЛЛСШ1К

гова кривица, Јер то у ствари представља знање његова доба. Отуда управо изилази што у таквим делима има много већег удела оно што је смртно. Што се тиче оног горе поменутог значајног Љавоазијевог деда: „Тгаке е1етеп1а1ге <1е сћнше ргезеп1,е с1ап8 ип огдге поитеаи (1'аргез 1ез (1есоиуег4ез тоЛегпез" о томе имамо од самога славнег писца извештај, из кога се види, да је Лавоазије у томе делу на прво месго имао да оправда номенклатуру, коју је на основу нових погледа израдио у друштву са Гоисгоу," Оиу1оп, (1е Могуеаи, Вег1ћо1е1. и коју су они ноднели париској академији 1787. под називом: „Ме1ћо(1е (1е N0тепс1а1иге Сћтп^ис." „И заиста, наставља Лавоазије, , аошто сам држао да се бавим само номенклатуром; иошто беше мој а намера само да хемијски говор усавршим, неириметно иод мојим рукама не могавиш да сиречим, иостаде ово елементарно дело." У вези са том историјом постанка излажу се начела, по којима је уџбеник израђен. Као прво начело сваког учења изилази, да се мора ићи од познатога ка непознатом. Да се мало задржимо код те прве тачке Л.овоазијевог програма, јер су то правило поред свег његовог начелног карактера, увек грубо вређали познији аутори хемијских уџбеника а нарочито у другој половини деветнајсгог века. „Кад се први пут одамо студији неке науке, онда, се у погледу те науке налазимо у стању, које је врло аналогно ономе у коме се деца налазе; и пут, којим морамо ићи управо је онај, којим се служи природа у стварању нових иредстава. Исто онако као и што је код деце представа дејство неке сензације а сензација му ствара прздставу, исто тако и за оне, који почињу да уче Физику, представа мора да буде само конзеквенца, дакле непосредна последица посматрања илп искуства." Златне речи, вели Оствалд, које су само иознији аутори уџбеника на жалост веома често губили из вида! Кад погледамо на облик уџбеника, какав је са незнатним изменама последњега века владао, налази се неизоставно овакав ред: теоријски приступ, описивање елемената и њихових једињења. У теоријском приступу налазе се општи закони н хипотезе (и једно и друго често чак и измешано и без икакве пажње да се хипотезе одвоје од закона) и све то у стилу, који претпоставља познавање хемијских појединости; а код описивања елемената и једињења опет замишља се да су све оне теорије не само познате већ и као да су доказане. Стога се у целом таквом излагању нигде не налази такво место, где би на основи експерименталне подлоге биле објашњене теорије и цела зграда учења подиже се на Фундаментима, за које ученик није никад добио прилике и упутства, да их испита.