Просветни гласник

xi 0 ниеа

697

Предазећи на питање, које је дадо повода полемиди између г. «1ека и г. Лозанића, ои наиомиње да му је ствар позната још из раније. Као што је познато, данас су у нас званично препоручени уџбениди г. Лозанића. Његова Хемија за средње школе има већ три издања. Ова је књига по себи добра, она је израђена с познавањем саме науке. Али она никако не може издржати критику као школски уџбеник. Она је само један компендијум, једак хемијски дексикон, одличан за употребу наставника ади не и за употребу ученика. То додази поред остадог отуда што се у њој просто издажу и описују хемијска теда, а врдо мадо иди нимадо хемијски појави. Говорник нодсећа на садржину ово књиге и истиче да је њена махна доиста баш то што јој је одвојен општи део (уз то још и врдо кратак) од посебног. Док међутим прави уџбеник треба да буде такав, да се поступним упознавањем све већег броја хемијских појава па у некодико и хемијских теда дође до општих закона и општих закључака. Г. Лозанићевом је уџбенику узет за угдед познати кдасични ХоФманов ш сНс тоЛегпе Сћеппе. Уџбеник доиста троба да буде индуктиван. Ади индукција треба да иде до краја. Индуктивно Је кад се од анадизе и синтозе НС1, 11,0, П ;1 Х па затим СН 4 додази до закона о једињењу едемената, ади је ученицима врдо тешко и тим путем разумети закон простих и умножених пропорција. Осем тога у г. Лозанићевом су уџбенику готово посде првих декција одмах у општем деду додирнуте и тако тешке ствари, као што су узајамне реакције база и киседина итд. а за све то нити ученици имају довољно основа из хемије нити се ствар оснива довољно на очигдедности, на експерименту. Органска хемија је код г. Лозанића потпуно без експеримената, један прост шематизам и ко се држи овог уџбеника он мора део овај део предавати шабдонски, као математику а не као експериментадну науку. Осем свега овога г. Л.озанићев је уџбеник и врдо опширан. Међутим за средњу шкоду уџбеник не треба да је већи од некодико табака. Ово треба да имају на уму нарочито они, којима Просв. Са,вет новерава израду програма. ГОто се тиче мишљења Остваддовог, које заступа г. Леко, оно је да богме у основи тачно. Али говорник напомиње да му се не чини да би бидо могућно употребити ону његову књигу 8сћи1е (1ег Сћеппе, где се дијадошким методом третирају основи из Хемије. За тако што требадо би Хемију — и то само Хемију! — иредавати некодико година. Завршује с тим да настава из Хемије за почетнике треба да је експериментадна, очигледна, индуктивна и да су бољи они уџбеници, у којима се општи законн износе поступно, с дубљим увођењем уч:еника у Хемију. Г. С. М. ЛозаниИ, напомиње како жади што није имао придике да оствари своју давнашњу намеру, да покуша неко време предавати иросветни гдасник, i. књ. 6. св., 1905. 47