Просветни гласник
1
698
ПРООВЕТНИ ГЛАСНИК
Хемију и у Гимназији, те да се увери о тешкоћама хемијске наставе у Средњим Школама. Признаје да је врло тешко упознати ученике са основннм и најважнијнм законима у Хемији, законима простих и умножеиих пропорција. • Веди, како учениди те законе никако не могу да схвате како ваља. 0 Арендтовом делу вели да ни Велика Школа није располагала оним лаборатор. средствима, која су за предавања нрема томе делу потребна. Г. д-р М. Т. Леко надази у признању г. Лозанића, да ученици не могу како ваља да схвате законе простих и умножених пропорција, најбољи доказ, како није добар метод кога се држи г. Лозанић у својим уџбеницима и својим предавањима. За објашњавање поменутих закона, који су основни у Хемији и без којих се у Хемији не може даље успешно радити, много је простијо узети за основу како се елементи по твжини међу собом хемијски једине место по запремини, са које основе нолази г. Лозанић. Арендтово дело , кеје г. Лозанић номиње иије то оно дело, на које Оствалд мисли. Г. С. М. Лозанип одговара да се скспериментом не могу ученици тако лако да увере о односима како се елементи по тежини једине, као што смо у стању да им то покажемо у занреминским односима. Г. д-р М. Т. Леко, нонова тврди, да је за ученике лакше да схвате прво како се елементи по тежини једине, па затим тек да се пређе на запреминске односе. Помиње како се у нрвим часовима предавања а и доцније често служи теразијама, којима се и на нредавањима многи огледи могу врло лепо да покажу. Г. Свет. СтевановиК проФ. Гимназије, ограничава се само на уџбенике Хемије за Гимназије и вели: задатак природних наука у гимназијском образовању у главном је двојак: оишти — вежбање и усавршавање чулних и умних моћи и аосебни — да даје ученицима и неког стварног знања. Но како гимназија није стручна и занатлиска школа, која треба да припрема за животну борбу, то она и мора водити ваше рачуна о ономе своме онштем задатку. Ово мора важити и за наставу Хемије, јер .један правник, филолог , историчар, заборавиће највећи део онога што од природних наука науче у гимназији, ал зато треба да остану образовани људи, што ће они и бити ако их је ГимназиЈа научила да правилно мисле и суде. Чак и кад би се по Хемији г. Лозанића и могао постићи онај други задатак, она се, због тога што не задовољава онај нрви не може употребити као уџбеник, јер је састављена скоро из самих деФиниција, захтева много памћења ал нимало размишљања.