Просветни гласник
26
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
гијом и кратким изводом из Фонетике и граматике", коју је написаог. Петар С. Протић, ироФесор, и мол.ио за одобрење да се ова његова. књига може уиотребљавати као уџбеник за руски језик у свима школама у којима се овај језик предаје. РеФерат г. Швабића гласи: Г\давном Просветном Савету Главнн Просвехни Савет, писмом својим од 15 јула др. год. изволео ме је известити, да сам одређен, да с г. г. др. Александром Белићем проФесором Велике Школе и Јованом Максимовићем проФесором гимназије прегледамо књигу: „Учптељ руског језика" од г. Петра Протића проФесора и дамо своје мишљење: да ли се може употребљавати: као уџбеник у свима школама у којима се. предаје руски језик. Пошто са првим писмом нисам био одмах добио и саму књигу, то раније нисам могао ни поднети Савету своје мишљење. Сад пак примивши књигу, ја сам је прегледао, па ми је част поднетн Савету своје мњење у овом што иде : 1. Наша школска књижевност као спомоћно средство за изучавање руског језика, врло је сиромашна н по броју књнжевних дела и по методичној обради. Њени аутори су махом неФилолози и непедагози, по својој стручности, те није никакво чудо што се ни за једну граматику, осим граматике г. Будманиа, или читанку не може рећи да су потпуне и у свему подесне за ручну књигу ђака. Тако нпр. за изучавање руског језика ми данас имамо ове уџбенике: „учитељ руског језика" од г. Алимпија Васиљевића и „руску читанку" од г. Јакова Павловића; „граматику руског језика" од пок. Јеврема А. Илића, која је у свем тачан препис (ћирилицом са литинице) ргасШпе дгата(лке гивко§а јег1ка, коју је написао за самоуке г. П. Будмани, а чије је градиво иок. Илић, распоредио према граматаци српскога језика од г. Новаковића, а уз коју се употребљује „руска читанка" од госнође Глушчевићке. Амо долази и руска граматичица. од г. Милоша Анђелковића свештеника и проФесора учитељске школе. 2. М'а да се мора одати потребно признање свима писцима за, старање да својим књижевним радовима помогну ученицима наших школа да што боље изуче руски језик и тиме их упуте у богату руску књижевност, коју данас високо цене и народи западне Европе, ипак се о њиховим радовима, као уџбеницима, може с пуно разлога говорити и с добре и с лоше стране. То опет доказује, да је крајње време да се распише конкурс за израду једног оваквог уџбеника, како би се когод од Филолога и методичара одлучио да напише и граматику и читанку, које ће попунити празнину која се осећа у настави руског језика. 3. Ова врста уџбеника, коју пружа г. Петар Протић нашој школској књижевности својим учитељем руског језика, нова је у нас по методи своје израде, па ми се чини, да је врло тешко унапред изрећп пресудну оцену о томе: с каквим би се усцехом могао нремињивати овај уџбеник у нашим школама. Питање о томе, по мојем дубоком уверењу, има да реши само време употребе истог уџбеника. Према томе, држим да би требало допустити да се уџбеник г. Протића аривремено употребљава у нашим школама при свем том што има граматичких грешака, које се не могу лако исправити. 4. Колико уџбеник г. Протића 01,ступа од чисто фнлолошког захтева сувремене науке казаће Главном Просветном Савету остала два реФерента г. г.