Просветни гласник

РАДЉА ГЛАПНОГ ПРОСЗВЕТНОГ САВЕГА

27

Белић и Максимовић, као схручњади, те према томе налазим да мени, као неФилологу, и не пристоји улазити у такву одену. Захвалан Савету на иоверењу, молим за извиаење што нисам могао раније послати овај реФерат, јер осим других узрока, био сам спречен двама реФератима, које сам имао да поднесем Архијерејском Сабору о другим књижевним радовима. У прилогу -|. враћам књигу г. Протића, и у прилогу *| 2 правила о писању уџбеника. 1.—-II.—1905. год. Београд. Гдавном Просветном Савету понизан Павле Швабић проФесор Богословије РеФерат г. Максимоаића гласи: Г<давном Просветиом Савету У вези са актом Г. потиредседника Главног Просв. Савета од 15. УШ. 1904. СБр. 178., част ми је поднети своје мишљење о књизи г. Петра С. Протића, гимн. проФесора, „Учитељ руског језика", коју је писад поднео министарству просвете са молбом да се иста прими као уџбеник руског језика у нашим средњим школама. Ењига г. Протића из више разлога није подесна за оно, чему је намењена. Први је и најглавнији разлог тај, што овом књигом учитељ неће моћи изазвати код ученика онај врховни и свемоћни Фактор сваке наставе — ученичкп пнтерес према предаваном дредмету и наставном градиву. Да би наставно градиво, сам акт наставе могао рачунати на веће или мање интересовање од стране ученикове, иотребно је да је наставно градиво таке природе, да се да претворити у елеменат духовног живота учениковог. Између садржине наставног градива и свести ученикове мора бити неке везе, која може бити или ириродна, т. ј. постојати сама по себи и без школиног утидаја, или се она може изазвати вештачким путем, талентом и заузимљивошћу учитељевом. Код г. Лротићеве двадесет и једне груп & речи, које се састоје већином из номин.атива и инфинитива, чему је додато и нешто Фразеологије, интересовање ученичко, ово право, оригинално, продуктивно интересовање, никако се неће моћи изазвати и у живот привести. Пажња, која је од пресудне важности да се градиво унесе у свест, може се пробудити само интересовањем за неки предмет; то је данас већ опште познато, популарно правило школске психологије. Но ко је још икад могао пробудити код ученика интересовање за масу речи у првим падежима и инФинитивима, што све треба без прекида једно за другим читати и памтити? Те су речи у овом „Учитељу р. језика", истина, поређане по неким групама и „категоријама" но и у тим групама и „категоријама" — г. ПротиАеве су речи оетале ииак еамо речи и њихова безживотност и апсолутна немоћ да изазову ирема себи учениково интересовање, никако није отклоњена. Те речн, и тако груписане, остале су ипак само изолиране речи, а живот — нарочито ученички живот — не зна, за речи као такове, он зна само за уједињене групе готових реченица и то само онда, кад му оне изражавају какав догађај, какву прилику свакидашњег