Просветни гласник

44

ПГОСВЕТНИ ГЛАСНИК

разреда средњих школа и да се може покдањати ученидима народних шкода. РеФерат г. Михаила Ј. Ђорђевића гдаси: Г*лавном Просветном Савету Својим шисмом од 10. априла о. г. Сбр. 67. Савет је тражио од мене мишљење: да, ли се издање Стајићево, „Жнвот и дела знаменптих људи из ирвога п другога српског устанка", може препоручити као лектира ученицима виших разреда народних и нпжих разреда средњих школа, и да ли се може поклањати ученицима народних школа о испитпма. 0 томе, паст ми је поднети ГГросветном Савету своје мншљење. Пажљиво сам прегледао ломенуту књижицу у издању Стајићевом. Она би дошла у категорију оних књижица у народним школама, код којих се, услед великог политичког обрта у нашем државном животу, „осетила" потреба да се мењају. То је ваљда судбина историских дела из наше новије историје, дела која као таква дају један доказ више за оне, који тврде да историја није права наука већ нека средина између науке и вештине. Разгледајући ову књижицу, веома ме је најпре зачудило: зашто на њој нигде не стојн Пме писца или састављача, већ у место њега имамо само издавача, дворског књижара г. Стајпћа. Издавач је покушао да то објасни у своме „Предговору", где каже да „ова књига није новина у нашој књижевности", јер је њој „ и у основи и у многим аојединостима извор у сличној и иознатој књизи иок. Ј. МарковиЛа, која је већ одавна распродана". На ово би се могло рећи да је овој књижици не само основа, него и иотка, жта као и у скоро истоветној књижици пок. Ј. Марковића: „Животописи из најновије српске историје". Најглавнија ^азлика између њих јесте главни узрок, што се нико није смео да потпише као састављач ове књижице у пздању Стајићевом. У прилог' горњега тврђења говори то, што и у овој књнжнци имамо исти број биограФија (25), и што је главно исте су личности заступљене као и у „Животописима" док. Марковића. Сва је разлика у овом погледу у томе, што је пок. Марковић у први ред ставио веће војводе, а у други мање, док у издању Стајићевом биографије иду махом (али но увек) хронолошким редом. Погрешке, које се у распореду бпограФија виде у ,„Животописима" прешле су издање Стајићево. Тако на пр. ни у једној се од ових књижица биограФија капетана Еоче Петровића не ставља пред устанак, где је реч о „Кочиној Крајини", већ се она излаже много доцније, скоро при крају ових књижица. ПГто се тиче одељака у појединим биограФпјама, они су у овој књижици истоветни као и у „Животописима". Одступања, која се у том погледу опажају, тичу се само оних места која се подешавају према новим политичким приликама. Тако одељци (2. и 6), у биограФији Карађорђевој, који код пок. Марковића иосе наслове: „Бегство из Србије и Бегство у Аустрију", у издању Стајићевом већ су сувременпји: „Одлазак из Србије " и „Оставља Србију". Исто тако и у биограФији кнеза Милоша, место одељка, који у животонисима гласи: „ Милош иосле Еарађорђева бегства", дошао је у издаљу Стајићевом одељак: „Милош иосле Кара-Ђорђи". На овој корекцији састављачу не замерам, али му замерам што ју није бар свугде доследно нзвео. Јер после оних патрнотских речи које је Милош изговорио Јакову Ненадовићу на Забрежју, кадгајеовај нозвао да пређе преко Саве,