Просветни гласник

58

ступњу постигао бољи успех, томе ће оба друта с мадо умешностп ићи ласно и од миле шале. 1 Очигдедност јо прокрчила иут, положила темељ, и сад је ласио зидати зграду даље., Усмено рачунањо може бити с бројевима именованим и неименованим. Број је „именован," кад поред њега стоји и име онога што он броји или казује. „Неименован" је пак онда, кад стоји сам, чист број, а не зна се чега има онолико колико јединида има у њему. Извесно је, да је природније, да после очигледног рачунања дође рачунање с именованим бројевима. Но ако се стану давати деци за израчунавање задаци или примери о којима доца појма немају, онда је за децу лакши рад с чистим бројевима, и онда би он могао да дође нре. 3 Али је извесно и то, да се такви задаци не морају ни давати и да се и овде може учинити згодна ириирема, која олакшава појимање задатака. Та је припрема у тачном упознавању с оним, што ћо најчешће долазити у задацима или примерима, а то су мере. Пошто старих мсра и нема више, то није потребно вишо говорити ни о „новим" мерама, иего просто о мерама. А „старе" мере додиривати само у толико у колико где живе још, па и то чинити очигледно.

' У овом жредмеху никад се ннје чинида већа грешка нити се данас чнни већа од ове: што се овод ирвом стуињу рачунања: стварању ирестава и дојмова о бр >јевима, воклањала н покдања слаба или никаква нажња. А без овога је сав даљи рад зидање зграде на леску. Вез овога сва рачунска настава црелази у учење иразпах речи, без онога што оне значе (вербализам). А то, место да развија дух, оно га убија и сдутава речима н извесиим изразима и знадима као каквим ландима. И саме рачуниде док. Стеве Д. Подовнћа, које су толико истидале Песталодијез принцид очигледности у рачунској настави, не нмађаху веће мане од ове. Барем учитељи, који дредаваху до њима, не чињаху довољно за овај дрви студањ, и с тога, и ако се са свпх страна тврђаше, да је успех због њих у овом предмету много бољи ио у другим предметима и но што беше пре, опет и деди и наставнидима ова настава иђаше тешко и успех не беше онакав какав се у овом нредмету може очекивати и постићи. Ако кажемо да у матерњем језику има три ступња: I давање или стварање самога знања о спољном свету, II исказивање тога знања (говор) и III читање и писање као особита врста овога другога посла под II: онда то исто можемо наћи и код рачуна. Писмено рачунање одговара нисменом исказивању мисли (читању и писању; усмено рачунање одговара другом ступњу, говорењу, а стварање представа и нојмова о бројевима одговара првом ступњу: давању знања. II овај први осноћни стунањ прескакан је толико и у матерњем језику, а још више овде, у рачуну! Па после надазимо изговора, да је то »тежак дредмет и да наша омладина »нема дара« за Математику!...

2 С тога сам ја некад и препоручивао, да се нре узме апстрактно рачунање, с чистим бројевима, те да се деда извежбају у лаком раду с бројевима, на после да дође израчунавање задатака као примена овога. И с обзиром на поступност у лакоЛи, ја бих и данас бно за ово, кад не би било могућно да се удеси, да израчунавање аримера из живота не чини свет за себе него природиу поступност у појимању колнчина и у умном развитку дечјем.

1 Види мој „Дух наставе и васаитања у Србији у почетку последње четврти деветнаестог века,« стр. 34. и '239.