Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

воћке у вотњадима и грмови по забранима — све то може послужити као прекрасио очигледно срество зајасније појимање кодичина. Само све у своје вред^е и у згодној придици. На једној страни је толлко ђака а на другој толико, колико је свега? У првој клугги је тодико, у другој толико . .. итд. кодико је ђака у свима клупама у шко.ш ? Колико је на левој а колико на десној страни ? Колико је крила прозорских на школи? Колико окана на њима? Колико је дасака у патосу ? — Колико дигала у ходнику (а понегде и у школи) ? У згодној прилици да дигну онолико руку колики бро.ј затреба. За рачунање с петицама згодни су прсти на руци. За вроме одмора или шетње по дворишту бројати дрвеће но дворишту, погађати колико чега има што со види а не ирелази број сто, а безброј прилика има за ово и у пољу... Колико је и колико људи, који ни приближно оком не могу да погоде колико је чега у каквој гомили! А то долази отуда, што се иикад нису вежбали у овоме. Међутим томе је вежбању најбоље време сад, овде, у појимању количит). * Осем ових конкретних предмета као веома згодно очигледно срество могу послужити и тачке, црте, крстиЛи, кругови или котурови на таблицама. Ово има и ту добру страну што је сигније и прегледније, те се иојединс количине могу лакше прегледати и поредити једна с другом оком. Сем тога ово је везано с радом, с кретањем руке и ока, те се може узимати и место писмених радова. Кад год деци постане досадно дуго седење при раду на рачунаљци или иначе нри усменој настави, онда је врло пријатна промена писање или овај рад на таблицама или хартији. Исто се тако цртежем на таблицама могу лепо представити делови од делине или разломци. Послс конкретнога представљања делова на стварима нир. на јабукама и дрвцима, долази иредстављање на круговима од хартије. То кругове сада можемо и цртати на таблидама и делити на половине, трећине, четвртине, нетине итд. И то је најбоље појимање делова или разломака, што ће служити доцније за основу најтежој партији из рачунице, и учинити, да она буде разумљива и лака. С тога ни један учитељ нек не ножали ни труда ни времена да се што више побави с овим радовима. А онај, који ово но чини, не полаже добар темељ огромној и дивотној згради што се зове рачунека настава. II Усмено рачунање Кад су овако појмљене количине, кад су очигледношћу сгворене јасне иреставе и појмови о бројевима до сго, онда се без бриге може прећи н на рад е њима, на усмено рачунање. И ко је на овом првом