Просветни гласник

132

цросветни гласник

и немачкој књизи има француска напомена Тоиз ЛгоИз гевепез, док српске напомене: „Сва се права задржавају," нема. У овом случају је та Француска напомена у толико чуднија у колико би у овој књизи напомена те врсте била умесна, поред српског, још само на бугарском језику. IV. Требадо бц на овом месту да кажем нешто више начелно о најважнијој ствари, о целокупном плану ове књиге и о методи по којој је рађена. Исто тако, требало би да дам оцену и о осталим двехма књигама које сте ми изволели послати на оцену ( Вежбанка и граматика, II део, и Вежбанка и граматика за IV разред). Али покрај најбоље воље да се одазовем позиву којим ме је Савет почаствовао, ја ни за једно ни за друго немам никако времена. То би био сувише велики посао. Све погрешке које сам горе навео узете су, као што сам рекао, и као што се види из прпбележених страна, са првих тридесет страна прве „Вежбанке," то јест са онолико страна колико сам за неколико часова могао прегледати. Међутим, за оцену ове три књиге, требало би прегледати око ает стотина страна. Осии тога, за оцену какву сам сад напоменуо, требало би можда написати опширнији извештај но што ја могу данас учинитп; а ја сам, у осталом, и с овим задржао пажњу Савета и сувише. Ја се с тога ослањам на оцену својих кореФерената, који, као наставници иемачког језика у нашим средњим школама, књиге познају из раније, дз праксе, и у њиховој целини. Ја ћу само из досадашњега закључити да ове књиге г. Малине не улнвају поверења, и да би, по моме мишљсњу, боље било не употребљавати их у нашим школама. Ако би ми било допуштено рећи овде своје мпшљење, ја бих рекао да би месго тих књига могле иослужити немачке читанке (то јест немачка издања), којих има у изобиљу, од најлакших и најпростијих, до најтежих и највиших; грамагичка правила, међутим, н обрасце, требало би ђацима диктовати. Тих правила и образаца не треба ни иначе да буде много. Све би то, разуме се, имало да траје док неки од наших наставника не би израдио и објавио иодесне уџбенике. Тако радећи, држим да бисмо пре дошли до доброг уџбеника но задржавајући ове књиге г. Малине. Изволите примити, Господине Потпредседниче, уверење о моме најодличнијем уважењу. 18. маја 1905. год. Београд Вогдан Нопови!.. РеФерат г. Ђуре Б. Димића гласи: Г,лавном Просветном Савету У вези акта Гл. Лросв. Савета СБр. 150/ 1904 и иисма од 28. пр. м. којим сам одређен и позван да дам своје мишљење о томе: „да ли се Немачке Вежбанке од г. Владимира Малине овакве какве су могу и даље употребљавати као уџбеници у средњим школама" част ми је ово рећи: поменуте књиге послужиле су сразмерно добро већ дужи низ годива у настави немачког језика на нашим средњим школама, и. могле би се, мислим, још коју годину употребити. Но, кад то кажем, дужност ми је да напоменем још и ово. Други део (Немачка Вежбанка и Граматика за Ш разред средњих школа) и трећп део (Нем. Вежбанка за. IV разред. . .) удешени су и штампани према наставном плапу, када се с немачким језиком почињало у нас од другог разреда гимназије а садања црва књига, односно први део (Немачка Вежб?нка и Граматика) по новом наставном ирограму од г. 1898. Усљед