Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

131

се овај пише удвојено ? и Оно је, осим тога, врло рђаво редиговано п, тако казано, није чак ни тачно. — Обратно, запазио сам да у књизи нема неких напоменакоје би међутим било врло корисно унети у њу. Једна од погрешака коју у изговору чине не само српски ђаци, но и врло миоги Орби који немачки добро знају, то је ногрешка у изговору речи као што су: дегп, @{егп, @агп, ,^НГП, итд. Срби, према навикама свога изговора, изговарају у овим речима глас г као самогласник, те тако праве те речи двосложним, и изговарају их врло тврдо. Врло би корисно било кад би се ђадима одмах у почетку обратила пажња на ту погрешку. —• Исто тако, држим да је речи у тексту требало акцентовати; или их акпентовати бар у речнику. Сви ми знамо како су честе иогрешке у акцентовању страних речи, и како је корисно навикавати ђаке нз раније на правилан нагласак. — Има, даље, примера да је једна иста ствар казана двапут. Она излишна напомена са стране 4, да се стицајем сугласника у наставцима дужина претходног еамогласника не мења, поновљена је на страни 15, и то у овом облику: „Основин самогласник, који је у 1. л. једн. дуг, остаје дуг и у оним облицима, у којима до крајњега сугласника долази суглусник од личнога наставка, дакле: :ф шјс зовем — али и &ц гај]1, ег гај^, Нд - гц[1." — Тако су на страни 18 поново забележени облици за род одређенога члана, који су већ раније били забележени на страни 10. Те ствари, разуме се, нису по себи штетне, али показују известан нехат или невештину у раду. — Других пута, упутства и објашњења нису на свом месту, долазе раније или доцније но што би требало. Тако је на страни 21 поменут обрнут ред речи, а тек на 29 даје се објашњење о њему. — У начину излагања, даље, нема увек јединства. Упутства штампана курсивом не зна се на кога су упућена; час изгледају упућена наставнику, судећи по пригодној техничкој редакцији; час изгледа да се реч управља непосредно на ђаке. У четвртом одсеку (страна 28), овако се објављује о чему ће бити речи у том одсеку: „Анализа и диалогизација штива." У том истом одсеку, у 16 Вежбању. објављује се предмет вежбања на овај начин: „До сада сте се упознали . . ., па сте видели . . . 11азите сада . . итд." Све то показује невештину у књижевном послу. — Даље: спољашња, типограФска израда текста није добра. Слова нису добро пробрана. Немачка рукописна слова сувише су велика; цифре које бележе поједине одељке сувише су мале; заглавља не одговарају величини и важности одељака; прореди су невешто распоређени; око ретко где има да се одмори; а где има, одмара се онде где не треба. Текст не само да не изгледа лепо, но (н ово је опасније) није прегледан. Еолика је штета од овога, нарочито у школској књизи, и у књизи ове врсте, знају сви они којима је познато колико вешт типографски распоред помаже лакшем схватању и памћењу текста. — Најзад ми се, кад је реч о штампи, за овакву књигу не свиди ни овај велики Формат. — „Преглед садржаја" и „Сиисак речи," у који сам узгред загледао, исто су тако невешто израђени. (Прегледајући узгред овај последњи, опазио сам да су у књигу унете неке врло ретке речи, које без велике невоље не би требало уносити у елементарне уџбенике; такве су: @сшдооде1, ЗВапћеђцјзе, ^егМђЈеге итд. У исто време има и овако преведених речи: ^фгоц! — жесток). Најзад је незгодно што у књизи има цтампарских погрешака. Г. Малина, пропустивши их у текст, није их исправио ни на засебном листу у рубрици „Штампарских грешака." „Исправка" која се налази у почетку књиге, и која гласи: „Страна 31 врста 8 озго стоји јача место јаче," — и треба да значи да је то једина штампарска погрешка у књизи, чини врло чудан утисак; као што изгледа чудно и то што на српској