Просветни гласник

134

ДРОСВЕТНИ ГЛАОНИК

му ваља додати повратну заменицу се, без које добија значење глагола ћа|{1деп, а то се овде ниће. На стр. 17. (9. вежбање) за реченице: 1., ^нег гј! еш ®аит. 2., Ше 5 е г ЗЗаит? везао је г. аутор овако тумачење: „ у ирвој се реченици говори о некаквом дрвету т. ј. именује сг из врсте дрвеКа ма које, нама тачно неиознато, неодређено дрво; с тога стоји иред именицом неодре'ђени члан." Зар не би било згодније, а за децу још к јасније, да се та реченица скрати па каже: „...говори се о неком, нама још непознатом и неодређеном дрвету; те стога,.."?; на стр. 69. (16. врста) преведена је реченица: , ( $сђ &т дегабе тептђјГОап^д ^ађге а!(. Има ми управо 24 године," Док „Мени је улраво или равно 24 године" несумњиво боље звони за наше уво." Објашњење на стр. 88. (17. врста) „Глаголски облица: ег [гајз, ег |Сод, ег ]'а§, ег јфојз су облици 3 л. једн. пређ. времена итд." боље би било казати: Глаголски облици: сг [га(з, ег |1од итд. јесу 3 лице... од глагола ^сеј« јеп, ^Педсп итд. те не понављати у самој деФиницији реч облици. Неколико примера од онога што би требало унети у речник а исто тако п делимице поправити било би ово: речи !пе @га!:е (стр. 39) нема ни у регистру ни у речнику; речн бег ипс) ђге фегђе стр. 19. (7 врста) има у регистру али нема у речнику; {не @ртпе нема ни у речнику ни у регистру а у штиву долази на стр. 16. (врста 17); за глагол Исбсп стоји у речнику (стр. 12) љубити место волети (види Речник стр. 33) љубити = Ихјјеп); за ћЈе (погрешка штам. ђег) фа6)исђ1, у речнику стр. 20. стоји лакомство, лакомљење а мени се чини израз грамжљивост много тачнији; гоедМа^еп смахнути (Реч. стр. 35) боље одувати; придева ипјтифКзаг (штиво стр. 34. врста 2. оздо) у речнику нема, него долази много доцније у 99 задатку реч |гис()1ћаг; &ег ©(геијапђ иосииач (Реч. стр. 14) и ако се тако, по Вуковом Рјечнику, говори у Дубровнику, мислим да би опет било .јасније за нашу децу остати при познатом изразу, како смо свикли: иесак за иосииање. У II књизи опет ћу споменути само некаместа: Стр. 4. (врста 16 оздо) у реченпци: ©<§ шеђ{ тф{ а(ђеИ ђегје№е Жтћ је ирави подмет итд." место ирави је подмет ђегје№е ЗВтђ; иста се омашка поткрала г. аутору и на стр. 27. „Глаголи [ог1[ађгеп, ђегтдеђеп, I)ег{оттеп су сложени ..." место сложени су...\ на стр. 34. четврта српска реченица за превод на немачки гласи: „Прсти на руци краКи су од прстију на нози" (омашка); на стр. 44. (12 в]>ста) „завидљиви људи шкоде само себи" место једне речи завидљивци\ на истој страни гласи правило: „За правопис самосталних присвојних заменица вреде иста правила, као код поименичених придева..." зар не би било боље рећи овако: „вреде (место као код) иста правила, која вреде и за поимепичене придеве?" На стр. 62. етоји правило: „Као код речи, тако и реченице, кад су сложвне могу се једна за другом ређати начином редовним и обрнутим,," међутим можда би јасније било: Као што се речи у реченици ређају начином редовним и обрнутим, тако се ређају и поједине реченицо у једној сложеној реченици (и сад оно даље). Реч. стр. 95. Пп* ћегГОагНд мрзак, иротиван. Кад у штиву гласи како врана пита голуба ег ћхг шф! пн&егшаг11д? Онда је, на сваки начин, боље казати одвратан; Реч. стр. 99. ®1е ©гојзјфик Велика Школа место фхе ^рофјсђик као што је и у чланку на стр. 2 I Речн. 3)ег ^огфег, §. мн. —, ирислушник, и ове речи има у Вуковом Рјечнику, али је у нашим крајевима обичннје ирислушкивало ; под речју ирислушник подразумева се у Срему и Восни неки известан положај у државној служби; Реч. стр. 116. ^Шсђ1еп иобеКи, утеКи (се), зашто ово се ?