Просветни гласник

135

У III књизи бићу такође, по могућству, што краћи и споменути само ово: стр. 6. (врста 12) „Човек умре, али његова добра дела неће умрети." Ако се ова реченица узме као нека максима, онда је боље: „човек умире, али његова..." или још боље „човек умире али не умиру његова добра дела." Мало је незгоднија реченица на истој страни (врста 13) „ Не уалагиц ее одвише, сав твој новац ти је неко украо /" и нема сумње да се мора мало изменити. У реченици: „ Чувало вас небо од (^ог) неродице!"- (11. вежб. стр. 34. врста 7. и 8. оздо) реч неродцца не преводи се речју <Не Цп&исМћагкеИ, као што је означена у дотичном одељку (Речи за поједина вежбања,. стр. 103. врста 1. оздо) јер би то значило у немачком језику: „Чувало вас небо јаловости! а то г. аутор сигурно није хтео да каже; реч неродица у смислу рђаве, зле или гладне године казује се немачки ђаЗ ЗШјЗјађг или ђге ЗЖрСПие итд.; додаћу још мимогред да у орпском боље звучи: чувати се кога или чега, него чувати од кога или од чега (сачувај нас, Боже, беде!); Речник страна 93. [еисгђшепћ = што ватру избацује (бљује, сиааЈ, како је овде реч о змају, што се не би казало огњевит, огњен? (Змај огњени Вуче... Нар. песма); на стр. 101 у Речнику стоји за глагои беЛс^еп Ј. затеКи, догодити се, но ка.д у дотичном чланку (стр. 29)гласи: 181 ез \уаћг, <1а88 с1јсћ еп1 ао дгаиватез Цп$1иск ће^го^еп ћа1? онда ће бити прикладније значење снаЦи: да ли те је збиља снашла а не затекла...; Речник. (стр. 107) ЈШеЈћеиИд двоумнн, те би, по том<\ оно место у чланку на стр. 42. (1. врста оздо) дпшћеиНде З^јфпј^ гласило двоуман натиис, док ми говоримо друкчије, па кажемо двосмислен...; на стр. 8. (врста 14.) ЗЈШдеде* дапдсп а треба 2Ш{дедапдсп (штамп. погрешка) исто тако на страни 49. Еиег МајезШ! место Еиеге М...; даље, ћа<§ ®|)1ппагћ место ©ршпгађ (Реч. стр.78.); 5. (врста 5. оздо) гатампано је : у иоказаном начину а треба иока,зном\ даље, у истом одељку на стр. 34 а врста 12 између речи: те!с ( мало) изостављена је српска реч многи и немачка тешде; на стр. 30. врста 14. за туђ именички наставек рђМ није наведен пример, као што је то учињено за све друге наставке; код стране речи шал на стр. 31. (врста 2. оздо) означен је Котта!; са ©ђ ђсг ©ђаш! а одмах ОепИ. са ©сђ 6е§ @фаш1§; код глагола ^сђгејзеп (стр. 15) стоји: пуцати, суклати а треба сукљати; на стр. 107. (врста 19.) означен је глагол вег^аИеп поред других синонима и са пасти место пасти, а за глагол бе^фИе^еп (иста стр. 1. и 2. врста оздо) каже се свршити и закључати место закључити : на стр. 89. врста 6. оздо код глагола пп1|апдеп није назначен облик 1шрег1ек1;-а а на стр. 87. глаголу егјфге* с!сп изостављено је 2 лице јед. сад. времена; на стр. 104. за глагол [гф епЦфИејзеп стоји наканити се, одлучити а треба иовратно одлучити ее; на стр. 123. врста 10. обележен је глагол: иревазилази, иреКи, у смислу иремашати цђег = Цегдеп, као да је ц&ег у овом случају раздвојан предметак,. а то није (ћај> ц&ег^ћчд! јеше ®га[(с), оно ибег на које се у штиву помишља, види стр. 67. врста 19. није чак ни предметак већ предлог, исто тако на стр. 107. врста 8. оздо означен је глагол: ироКи, иролазити, иросеКи (овде тачније иросецати) у начину неодређеном са бшгф = §Геђсп а треба ђипђЈкђеп. и на стр. 57 (врста 5) ©огд^аШ место ©огдјчШ, дакле једно а не два 1. Овакових и овима подобних примедаба могао бих, као што наговестих, и више изнетп, али како оне нису од толиког замашаја по само градиво у овим вежбанкама, то се опет вра1ам на своје речи у почетку: да се помеиуте књиге могу примити и даље употребљавати, ако се донекле ирераде (нарочито II део), скрате (ирвенствено III део), иоирави српски језик, исираве грешке, омашке и штампарске нетачности.