Просветни гласник

136

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Захваљујући Гдав. ПросветномеСавету на новерењу таст ми је и овога се нута назвати 24. Фебруара 1905. год. Београд. ионизни Ђура В. Димик дроФ. I Београдске Гимназије РеФзрат г. Мирка Поповића гласи: Г,лавном Просветном Савету ОдазивајуКи се одлуди и позиву Главног Иросветног Савета часг ми је поднети овај реФерат у питату, да ли се уџбеници г. Владимира Малине, учитеља језика, „Немачка вежбанка" I, II и III део, који су до сад употребљавани у нагаим средњим школама као државна издања, „могу и даље уиотребљавати у средњим школама као уџбеници државног издања". Према новом наставном плану којије потекао као природна последица новог закона о средњим школама, немачки је језик спуштен из II у I разред, те се учи кроз свих осам разреда средње школе. 1]о том новом плану средигате је настави немачког језика у штиву око кога се — поред вежбе у разговору — у прва три разреда сређује граматичко знање по концентричним круговима тако, да се заврши у IV разреду са „систематским понављањем науке о просто.ј реченпци и систематскнм прелажењем науке о сложеној реченнци, на штиву". Читанка, као пггиво, није искључена, алн се већ за II разред препоручују Бехштајнове бајке и тако даље редом. Одмах после овзг новог правца којим је упућена настава немачког језика, показало се да уџбеници г. Вл. Малине којп су дотле добро послужили не могу даље у оној мери одговарати евојој намени, у којој су то раније чинили. То је, без сваке сумње, осетио и сам г. Милина, када је одмах прегао и већ 1900. године израдио и издао „Немачку вежбанку" за I разред „у оквиру програма", за којим се тек 1903 године јавио и прерађени II део. Мп не знамо какве је даље намере имао г. Малина, али по томе што је у овај I део унео баш доста градива из Немачве Вежбанке за III разред (8рг1сћ-№бг1ег ип(1 Зргисће: стр. 2. (1 и 2), стр. 4 (2) стр. 6. (3), стр. 7. (2), стр. 36. (2, 3, 4, 5, 10 и 11) и т. д. Ка1ћбе1: стр. 11. (2), стр. 13. стр. 20. (2) и т. д. Цео одељак о бројевима на 2. стр., ЗКегае $8егтстОДа[1 (стр. 10), 5не Жег1ђет1шд ћег 31гђег1 (стр. 9.), ђге ЗЗегђгеШшд ћег З^ђгеге (стр. 8), ћег @ошеп« аи|допд (стр. 11), 51е ©тпеЗогдапе (стр. 16), о реду речи на стр. 18., 19. и 20. као и друга правила и наиомене, ђег ^рег&р: (стр. 21); ©шјзе (стр. 2 9.), ђге дпше (32), ђге ^гадег (35), ЗВге г[Ј е§ ш ћепг ^апђ &ег 3®егде (36), ђа§ &е[1е @е1гап! (37), Будуће време (37. и 38. и све до српских реченица) ЗВге ђге Шет јогдетг (42), 2ВаЗ јоЦ гф гшг пгап^феп (43), ћег 2Вед §иг ©фи!е (49), ћег 5Гад (52), ђа§ $ађг (53 и 54), ртадеи (55), 31иф ђег 28ш1ег ђа! јегае За-еиђеп (59), ђге @гШе ипћ ђге 1тегје (15), ћге ^гађе ииђ ђге ЈГаибе и још понешто доеловце или и измењено) као и по томе што смо доцније добили и други део прилагођен програму, мнслим, да ћемо сасвим правилао закључити, да је г. Малина и сам имао намеру, да тим иутем и даље иде. Данас, кад нам ваља дати свој суд о његовнм уџбеннцпма, морамо истаћи тај посао као прву погодбу, да се сви његовн уџбеници могу примити по новим правилима о штампању уџбеника за средњу школу.