Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ ОАВВТА

137

Те би се измене садашњих г. Малининих уџбеника имале извршити у овом правцу: 1. Морао би им се сжањити обим. Ко је имао прилике да ради ма ио којем од ових г. Малининих уџбеника, морао је доћи до уверења, да се ни један од њих не може свршити у разреду којем је намењен. Отуд долази да се Бежбанка за IV разред која се изменом нлана сиугата у III р. и данас још врло често и у многим школама чита у IV па так и у V разреду, и ако је као што смо видели — из Вежбанко за III р. много градиво унесено у I део, дакле у I разред. 2. Како досадашње Вежбанке за III и IV р. силазе у II и III, то је природно, да. би из њих морало отпасти све оно што прелази граматичко знате дечје стечено наставом српског језика у дотичним разредима. Нарочито истичед и наглашујем иотребу да се граматизирање сведе на најпотребнији минимум, а да се при том вазда иде напоредо са граматичким знањем матерњег језика и да се објашњења и правила искажу терминима и језиком деди разумљивим. Да садашња правила и објашњења не служе ничему потписаће сваки који је са овим уцбеницима радио. Често је мучније објаснити правило, него саму ствар. 3. Из Вежбанака имали би отпасти сви примери и штиво намењени превођењу са српског на немачки у корист разговора и пренричавања прочитаног на немачком језику, како то тражи и сам нас/гавни план који превођење са срнског помиње тек у V разреду. Према свему овоме могле би се Вежбанке за доцније разреде по мишљењу потписаног, привремено доиустити као уџбеници (чл. 41 Иравила о тптампању уџбеника) још само у 1905|о шк. год. док г. Малина не приреди ново издање према горњим одштим напоменама и док оно не прође кроз Савет. А како уџбеника за 1 разред у опште више нема у продаји, потписани мисли да овај садашњи уџбеник г. Малинин, намењен томе разреду, треба примити за сталан уџбеник, али да се при приређивању новог издања носебице има ово на уму: да се заведу називи писмена ради бољег сиоразумевања са децом (®ау, 6Ф и т. д.); да се обележе задаци и чланци у тексту, у појединим вежбањима, истим бројевима и исто онако, као што је то у речнику учињено; да се изоставе сва упутства и објашњења до II одсека, па да се ограничи само на живу реч наставникову, јер правилног изговора и наглашавања нема нити га може бити без наставникове живе речи, јер ђак мора осетити рђаво изговорену и наглашену реч, а не сеЖати се правила о томе; да се нарочито у II одсеку подеси штиво тако, да се речи што више пута ионављају, а да је говор о стварима и предметима који су што ближе деци н. пр. боље је узети место ћег (стр. 12), ћег Шћша! 21рп1 (стр. 13) ђег ©оштег (стр. 14) јесен, јесењи који месец, па и зиму, јер се у то време ти чланци прелазе; из сличног би разлога отпало у том одељку и ђаЗ 1'ашот и ћаЗ ©еппШг (стр. 14) а у корнст чланака, у којима би се понављале раније речи и доводиле у логичну везу са новима. Та би иоступаост, спроведена чак и у III одсек, много олакшала први почетак учења немачког језика; с тим у вези морале би се избегавати речи које је деци у иочетку учења тешко изговорити н. пр. ђаЗ ЗЗеЦфеп, (стр. 12) ђаЗ ®Шђпшпшђеп (стр. 19), нли ипап|шег!јаш (стр. 27), ип|гиф1ђаг (34) које долазе одмах са ип» и ако је и логичније и лакше да су прво употребљене потврдно;