Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

177

зорник какву школу или рад каквог учитеља ирви иут прегдеда. У познијим случајевима оставља се њему да просуди, на које ће настнвне предмете да обрати већу пажњу, а које ће при прегледу потпуно да изостави. Извештаји његови о ранијој ревизији, баш ако би га памћење у томе и изнвверило, сачуваће га од погрешке, да из но неких предмета испитује сваке године, а по неке увек да изоставља. У таквим сдучајевима би човечанска слабост понеких учитеља потражила за себе користи, јер би такви учитељи мање марљивости и старања улагали око оних наставних предмета, из којих ревизор не исиитује, иего око осталих и одатле би се убрзо развила неоправдана једностраност, која може само уназадити школу. У вези с тим ваља и то напоменути, да се не ваља у појединим наставним предметима увек враћати на једно и исто омиљено градиво. Учитељи имају за такве мале ревизореве слабости врло оштро око и добро памћење, они саопштаваЈу један другоме задобивена искуства и, разуме се, старају се, да се придиком ревизије покажу добри резултати баш у томе градиву или у другом којем, ако је само ревизору мило. Разуме се, да се и поред подробног испитивања из главних предмета наставних не смеју остали сасвим изоставити. Известан број питања свакојако ваља дати из области свих предмета, који су обрађивани. Најпосле, учиниће се и учитељима и деци увек велика радост, ако им се изложе најбоље стране школскога и учоничкога рада. Ту није потребно много времена; признање је увек побуда за даљи равномерни рад у омиљеној сгруци учитељевој. Како се обилно потхрањује одвратност многих учитеља према садањој школској инспекцији, то се жели, да је ревизор увек у стању и сам да покаже учитељу угледни начин иредавања, онакав, какав захтева од самога учитеља. Методичке поуке моћи ће одмах у праксу увести само веома обдарени учитељи, док угледан пример и мање обдареног изазива на подражавање. А и за васцели школски посао је од користи, ако учитељ зна, да ревизор зна боље да предаје него он сам. ђ) Ревизоров суд Ревизоров суд о једној школи и раду учитељеву не сме да се крије од учитеља. Он мор;Г тачно знати, шта је правилно и добро, а шта погрешно у његовоме раду. Њему се морају одређено изнети средства и путови, који воде унапређењу школе и усавршавању методе учитељеве. Ако резултати, који се покажу приликом ревизије, задовољавају, то се мора учитељу казати пред децом с изражајем признања у умереном облику. А ако учитељ заслужује укор, то га ревизор не сме ту исказати. Настаје питање : па кад ће се и како ће се саопштавати учитељу неповољан суд ревизоров? Да не сме бити на увредљив начин, казано је већ раније. Али не сме бити ни такав, да се њиме оштети углед учитељев пред ученицима. С тога непосредни изражај неповољнога суда ваља безусловно крити од деце. Али то не искључује могућност, да се учитељу и за време ревизије по штогод на други начин нагласи, како да ради у будуће. То може да буде, ако ревизор отпочне с ученицима да обрађује методски неку наставну грађу, како је учитељ дотле није обра-