Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

181

жати ревизоре од непрестаног еилног приказивања болесног места онима, који су наддежни, да о томе одл.учују. Мали, неугодан или нездрав учитељски стан може у тодико да буде препрека благословеног шк »лског рада, у колико се њиме одузима учитељу иравилно расположење за службу у школи. Пријатан, угодан стан за породицу много утиче на нахођење и добро расположење човеково. Ако ревизор узмогне да побољша стан учитељу, нека не жалл труда и непрпјатности отуда. То се чесго мо;ке постићи, ако се поразговара о томе са старешином општине шш с разумиим школским стараодем и без великих тешкоћа, ако само трошкови нису велики. А покадшто се може постићи битна поправка с мало и труда и муке. За рад у школи је врло тешко и неуредно иохођење школе. Истина су често томе криви учитељ и месни школски надзорник, који нису томе злу енергично стали на пут, мислећи, да нису позвани, да то раде. Али је истина, да се изостанци умање или и престаиу, ако учитељ и месни школски надзорник отпочну лично утицати на небрежљиве и равнодушне родитоље. Тоијесте, без спора, најсилније средство, да се успостави редовно похођење школе. А ако позвани нису ишли тим путем, то их ваља упутити; а ако је тај пут био без успеха,. то је дужност ревизорова, да примени законске прописе, који о томе постоје. Неуредно похађење школе често није ништа друго, до навика,. коју су створили и коју одржавају својом небрижљивошћу сами родитељи ученички. А лако је, ако противност постане навиком. Таква ће се навика створити, ако неуредни родитељи опазе у свима инстанцијама збиљу у крчењу пута законским прописима. Такав рад ваља и ревизор да потпомогне и да за то задобије и месног школског надзорника, те да енергичпо настане, да деца у школу долазе, и где је потребно, да предложи неуредне родитеље за казну. Тиме, што је код. нас за извршење тих казна надлежан срески старешина, тешкоће се,. нарочито у сеоским школама, нису никако умањиле. Преиуни разреди су такође препрека повољног нанредовања једне школе. Истина у току последњих деценија је учинила просветна управа много и у томе погледу, те да се то зло отклони; па ипак има још много школа, у којима на сваког учитеља долази по 100, 120 па и више ученика. Велика милост ваља да је изливена на такве учитеље, па да могу целом том масом духовно владати и равномерно образовати. Обична последица преиуњених школа јесте, баш ако је учитељ предан служби и довољно окретан, заостајање слабијих ученика. А чесго се изгуби и добра воља за рад под толиким теретом, који се не може подносити, те и учитељ постане као и школа — жртва одношаја. Ако је озбиљна воља школских власти, да свуда створе нормалне школске прилике, то ревизор ваља, по дужности својој, дотле да указује на препуњене школе, док се најпосле не дође до помоћи. Да се, ако школа има више од 80 ученика, може место неподељене основне школе установити школа с полудневном наставом, то допуштају Опште Одредбе, те за школу и њен рад биће пробитачно, ако то и наредите. Јер се не може спорити, да је иолудневна школа боља од препуњене неподељене школе. Понеки су се пак учитеЉи, међутим, већ толико навикли на рад у неподељеној школи, да се плаше сваке промене школскога уређења. И о томе, разуме се, ваља водити рачуна у то-