Просветни гласник

272

као некадашњој вокадскоЈ основи не би било у аој места, а именида 2ип§е, која је по својој основи некад у њу спадала, с губитком наставка -п у 2. 3. и 4. п. једн. лишила се права на то или да се послужим речима г. ТриФунца из 2. горље тачке: она нема у једнини никаква знака за разликовање слабе промене. С губитком тога знака изједначила се по облику с именицом К1а§е, којој је непроменљивост знак њене јаке промене, те према томе ни једна од њих не може се уврстити у слабу промену. Узрок тој немогућности лежи у томе, што нико од нас није кадар да обара природни закон по коме је језик дошао до тога стања, Најпосле не доликује људима од струке, да војују против утврђепих резултата, до којих је дошла наука својим истражива њима; а резултат тога научног истраживања своди се на ово (испор. стр. 431): „Мешање, које је почело у најстарије време спорадично, наставља се даље много интензивније. Резултат је тога мешања тај што су се оба обрасца најзад стопила у један, и то тако да је Једнина остала по обрасцу К1а§е (т. ј. понекадашњој вокадској илијакој промени) а множина по обрасцу 2ин§е (т. ј. по некадашњој консонантској илислабојпромени). Променакојајетаквим мешањем у н. вн. језику постала зове се мешовита иромена а Немци је зову у својим историјским и дескриптивним граматикама „9Шјф{1ађ"е" иди „детгјфЈе ®есПпоиоп." Ова чини у новом високонемачком језику засебну промену и је искључиво његова тековина, јер у старом и средњем високонемачком језику није је у опште било. 2. Г. Тривунац пита 1.) од куда почетник може знати да је код 2ип§е једнина по јакој промени? 2. тврди: да код именица женскога рода нема у једнини никаква знака за раздиковање јаке и слабе промене. Да се г. Тривунац загдедао у чарне очи какве новосадске депотице не бисмо се чудили таквим питањима, ади што га опчинида и с методског и научног гледишта рђаво распоређена именичка промена г. Предића, томе се морамо чудити. Што се тиче првог питања, на то је одговорила наука и резултат њена истраживања изнели смо у претходној тачци као и одговор на његово питање о знаку слабе промене у једнини. Овде ћемо, дакде, одговорити само на остатак од тога питања, т. ј. од куда почетник може знати, да је код 2ипде једнина по јакој промени, кад код именица женскога рода нема у једнини никаква знака за раздиковање јаке промепе. Г. Тривунац, као што се види, је веома мадерозан у своме тенденциозном одељку, у коме по што по то хоће да одбрани погрешке