Просветни гласник

276

именица мушког и средњег рода прве врсте јаке промене упозна се с аиховим наставдима и дедукцијом изведе да су ти наставци у оба рода у јоднини и множини исти; посде тога долазе именице женск. рода те врсте. К,од њих види ученик, да су им наставци у множини исти као код мушког и средњег рода у тој врсти , али у једнини да немају наставака. Дошавши дедукцијом до разлике у наставцима у једнини чује од свога наставника правило: именице женскога родајаке промене не мењају се уједнини никако. 1 ' Колнко је именица женскога рода у овој врсти ? Свега 34 једносложне именице и оне на т§ и фС. Одбијемо ли 6 мислених именица, с којима се ученик ређе сусрета у штиву, све су остале обичне, које му готово у сваком штиву додазе (као 1^, 33ап1, ®гиј{, За - иф{, ®ап§, |>ап5, фаи1, ^гај 1 !, $иђ, ®ии?{, ШЈадћ, 9№аи§, 5№аф1:, ч ^ијз, @1аћ1, Збаић, ЖбигЦ итд .) Паучити у 2, 3 лекције све те именице није зацело вратоломан посао. Ирелази се на другу врсту јаке промене а у њој има свега две именице женског рода ШћШег и &оф*ег. За једнину познато је већ правило ученику из прве врсте, а множину учи напоредо с именицом 35а1ег. Тако исто поступа се с именицама треће врсге јаке промене, у којој нема ни једне именице женск. рода. Напослетку долази мешовита промена, и то најпре именица жен. рода. Обрасци изведени дедукцијом из штива на пр. !пе ©сђи1е, 5ие Зек стоје на табли. Сад ће г. Тривунац видети, треба ли ту неког нарочитог објашњавања. Учнтељ ће запитати ученика за разлику облика у једнини и у множини без икаквих претходних објашњавања А ученик ће му зацело одговорити, да је једнина без наставака, а множина с наставцима >еп (*п). На питање: По којој промени остају именице женскога рода у једнини непроменљиве ? — добиће наставник одговор: по јакој. На питање наставниково: У којој промени видели сте у свима падежима наставке *еп (*п) у множини ? добиће одговор: у слабој. Сада саопшти учитељ својим ученицима, да се промена, у којој се именице женск. рода мењају у једнини по јакој, а у множини по слабој промени, зове жшовита иромена, а с овом тековином лако прелази на именице мушког и средњег рода мешовите промене. 18 Еад се ученицима каже: Сем именица на и -\а1 и оних 36, што сте научили у 1. и 2. врсти јаке промене, мењају се све остале немачке именице по мешовитој промени, мислим да не може бити простије прак-

17 Питамо г. Тривунда — одговара ли ова поступност: методици ије ли ту нздагањем граматике у практнчиом облику ма чиме оштећена наука? 18 Молимо г. Тривунца, нека нам одговори: Је ли ту потребно неко нарочито објашњавање? Затим: Слаже ли се ово с научним резултатнма или не?