Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

275

би нашао, како до тога знања долази почетиик без икаква натезања и напрезања. Ну о томе ћемо говорити у тачци, што иде. 3. Г. Тривунац вели: „Јасно је да би се ту мешовита иромена морала нарочито објашњавати, а то тек не сме бити у једној иодели, која има чисто ирактичсм циљ." Писац школске граматике дужан је да лакост поуке не купи по губитак или по накажење научних основа граматике; јер се ни најнижи ступњи наставе не смеју косити с највишима. Г. Тривунац прихватио се за Предићеву слабу промену именица женскога рода, која је погрешна с научнога гдедишта а с методскога гледишта заузима погрешно место, па је, разуме се, морао доћи на ону несрећну мисао о неком нарочитом објашњавању мешовите промене, што по његову мишљењу не сме бити у једној подел.и, која има чисто практичан цил. Погрешка, коју је г. Предић учинио, куд и камо је мања од погрешке г. Тривунца; јер г. Предић, као геограФ, дакле нсфилолог, иримио је Сандерсову слабу промену именица ж. рода као непобитан догмат, а то је могао учинити тим пре, што су се у Немачкој до пре 10—15 година школски уџбеници писали под званичном стегом и по званичној норми и ни један се уџбеник није пуштао у школу, у коме би се начела косила с овом „правитељственом" нормом. Позната су начела Сандерсова, али се тих начела одрекао — или боље речено — морао одрећи и покорити се „правитељственим" прописима у својој школској граматици. Само се у делима правих научника јављала наука у своме чистоме руху, а у школама — нижим и средњим — ишло је све по званичном пропису. Г. Тривунцу биће јамачно позната Кги§егова ожештоћена борба против Курција и његових тежња, да треба школске уџбенике писати на основици утврђених резултата, до којих је дошла наука. Ми се дакле не чудимо г. Предићу као неФилологу, да је „погрешно" примио за „истинито," али со чудимо г. Тривунцу,. да за љубав извесне дичности упада у контрадикцију. Угађати личностима не би требало људма од знања и карактера да буде довољан узрок да мењају своје уверење. Педагошко је правило: „У настави треба увек полазити одближега кдаљему, од простијегксложеному. " Зато треба слабу промену именица мушког рода (именица другог рода у њој сада нема) као најпростију ставити напред, затим изређати 1., 2 и 3. врсту имецица јаке промоне а напослетлу прелазити оно што је сложено — мешовиту промену — н то: најпре промену именица женскога рода, затим именица мушкога и средњега рода. Учећи слабу промену именица мушк. рода упозна «се ученик с наставцима те промене =еп (-п). Прешавши к сложенијим облицима.