Просветни гласник

274

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

мутника (кгаЛ). Крајњије резултат свега тога ово правило. Именице женск. рода јаке (вокалске) иромене не мењају се у једнини никако. Из овога се види, да је неироменљивост именица женск. рода знак јаке њихове промене још у средњ. периоду, а у новом периоду изједначиле су се с њима и именице слабе промене у Једнини. Против овога историјског Факта устао је г. Тривунац хотећи одбранити погрешку у Предићевој граматици и омаловалшти погдеде Малинине, ади је заборавио да је друкчије говорио на стр. 427. Као што се види постарао се Малина, да прогдедају они, које је г. Трив. заслепио, а пошто су прогледали, нека прочитају, што пише он на стр. 427: Како је именица паШ, која и у старом иериоду остаје у једнини без иромене, такође женскога рода, то се ио угледу на пену иромену још у средњем иериоду високонемачког иочиње јављати у другом и трећем иадежу једнине и облик кгаЦ иоред ЋгеЦе; тај облик односи временом иобеду над обликом с иомуКеним вокалом, иошто је услед гласовних иромена и други иадеж множине добио облик (<1ег) 1сгеј1е, и тиме настуиила могуИност брканм између једнине (2. и 3. иадежа) и множи,.е (2. иадежа). Тако иод утицајем обрасца паШ остаје и кгајГ у једнини неиромењсно." А у напомени 2. на истој страни веди даље: „Ђероватно је меЈјутим да је том изједначењу облика у једнини доиринела и та околност што су у средњем иериоду, слабљењем крајњих самогласника у е изједначени сви иадежи и код основа на -б, које су такође женскога рода. и Таква је недосдедност посдедица тенденциозности и субјективности, које га покренуше на ову опаку критику. Да смо хтеди ударити путем г. Тривунца, могди смо на његово неупутно питање, „од куда почетник може знати, да је код /^ипдеједнина појакој промени" одговорити просто питањем, а од куда почетник може знати да је именицама, које су припадаДе некад јакој промени, као осн. на -а: ећге, §а1зе, §пас!е, ћШе, ћо11е, кгопе, геће, газе, васће, 8сћи1е, зргасће итд. итд. иди на -1, као: агћеИ, аг<;, 1ав1. зсћгШ, Пи4, геИ и онима на -ћеП, кеИ-всћаД итд. множина по сдабој промени у новом високонемачком? Да је с љубављу, коју дугује шкоди и науци, отворио моју граматичицу за 2. разр., био

Даље дише г. Тривунац: „Данас се уместо е иише а свуда где се осеНа ди је глас е аостао муКењем из а, дакле КгајЧе (Кга(Х), Стаз^е (СгахГ) итд .« Ту се ие само осећа, иего и види. За ту сврху требало је да изнесе друге иримере за своје „неуке" читаоде, и да их боље поучи; јер оно, што је иред њих изиео није ни нрибдижно дотпуној истини. Тако се у н. вн. језику у место краткога а као и у ср. вн. пише само е у неким речима, у којима се осећа а, на пр.: Неппе уз Наћп (ср. вн. ћап), ЕКегп поред аћег, ћећеш!е поред Нап(1е, вегћег уз ^аг (ту је дакле г. Тр. ш (1ег баге); а има примера где се пипге у н. вн. а- место ср. вн. е на пр. — -«гаг18 ср. вн. — "№ег(;(8). — Дуго а у н. вн. одговара ср. високонемачком е, на пр. Ваг ср. вн. ћег (испор. лит. ћегаз Јгаик лат. Гешз, грчк. Зур = еол. <ртј(>).