Просветни гласник

НАУКА И НАОТАВА

279

практичност и непрактичност наставнога градива, јерведи: „Из свога искуства не могу реКи ништа ни у арилог ни иротив такве аоделе ". Зато ћу ја овде исказати своје мшпљење отворено. У настави такво издвајање глагола с јаким и слабим облидима није на одмет. С методског гдедишта допринедо би зацело и олакшици и прегледности. само би се издвајање тих глагола морало извршити потпунце и по разделима, као што сам их истакао у одговору г. Прелдћу, а не онако, како је то учинио г. Предић, на дохват, јер од полутанства може бити само забуна а не корист. Из свега овога излази, да није довољно за расправљање научних језиковних питања бити оно, што Немци зову „8ргасћте181;ег" а Французи „таИге <1е 1ап§ие", а није довољно ни то пабирчити само по разним научним делима и ове пабирке износити без икаква разумевања пред читаоце. Недостаје ли темељнога разумевања остаће изношење туђих али несређених мисли и побрканих Факата само нразно и ташто хвалисање, којим се хвалиша убија сам, спотичући се на сваком кораку у својим контрадикцијаиа о истину, што смо и доказали. На остале којештарије г. Тривунца, на које сам и иначе укратко одговорио г. Предићу, нећу по други пут трошити скупоцено време. Читаоци су мој одговор читали, а јесу ли жељни да га и по други пут читају, ено им „Наставника". Резултат би био исти, до кога смо дошли, расправљајући напред кардинална научна питања, која уједно засецају и у нашу наставу, а ту су читаоци имали прилике увериги се о научном „гаЛећгесћеп" г. Тривунца. Јер кад бих стао претресати његово гаЛећгесћеп, §а!еп и ја!еп и §аг био би опет ш с!ег Сгаге па би избиле на видело ствари, због којих би му пао мраз на образ. Примера ради навешћу узалудно трошење речи г. Тривунца о глаголима с основом на -8, код којих сам г. Предићу напоменуо за пуни облик 2. л. једн. да му је место ван заграда а краћем у загради. Први је правилиији и књижеван, а други је из народнога говора. Тако износе те облике и најновије прописнице за немачки правопис како у Немачкој тако и у Аустрији. а њих ваљда нису склапали незналице. Ако се г. Тривунац позивље на \УНтапп8-а, који, као што он на стр. 547. вели, заслужује пажњу због своје одређености с којом се он изражава о самој ствари, онда нам не остаје ништа, но да чујемо како ^Нтаппз о тој ствари говори, па ће се видети на чијој је страни истина на Тривунчевој или Малининој. Ево шта вели УУНтаппа у својој ћапИећге § .282, 2, а. стр. 342: »ЗеЊв! с1ег 2изаттеп1'а11 <1ег Епс1ип§ тН с1ет 81аттаи&>1аи1, с!ег т (1ег 2. Регв. ће! <1еп Втттеп аиј з, т <1ег 3. Регз. 1зе1 <1епеп аи!' <1 ипА 1 етММ тегтад <Ие бупсоре шсМ гигискгићаКеп. 1п <1ег 3. Регзоп 81е <1игсћаиз: зсћШ, јп (Јег 2. Регб. деђићг! 8Је жетдз^епб (Јег ЏтдапдббргасНе. (Нека размисли сад г. Тривунац о својим неумесним речима, да би ђаци употребом пуних облика