Просветни гласник

280 просветни гласник

у говору би.1и смешни и оним Немдима, који потпуно правидно говоре немачки). Вилманс настввља: „Р1еузе ћа(; ХЈпгесМ, \\ т еш) ег (Пе Гогтеп (1и Пезеб!, 188еб1, уегдгззез!;.... а1з а11ет 2и1а,881§ ћегекћпе! (а то Мадина није тврдио); пиг ш теигс1еуо11ег Ее<1е 8Ш(1 81е ег4га§Псћ (а то не значи, као што г. Трив. веди, само у појезији, придици, него у чистом књижевном говору — усменом и писменом —- уопште). 8еП>81, тсепп <1ег 81атт аи! г о(1ег зсћ аиз§ећ1, 181 ипз <11 е ипзупкорјег^е Еогт ипћедиет (бсћтПгев!, Дг^зсћез!;, тазсћез!), оћбсћоп тап аисћ Аћпејдипд дедеп с|је Зупкоре ћа* (је ди ово одређеност иди неодређеност ?) А у тачци 3. веди о претериту: „Ве1 (1еп 81аттеп аи? ејпеп б-1_аи* шг(1 (Пе бупкоре тећг §еппе<1еп а1з 1т Ргазепз, тееП Шег (1ег ЕтИиБ (1ег 3 Регз. 1'ећП: (1и абезк, Иебезк, туисћзез!, етизсћез!. Из овога се види да се Мадинина напомена у реФерату потпуно сдаже с Видмансовом тврдњом; и да је г. ТриФунац није оборио нити то може. При завршетку изјављујем да сам овај одговор написао, марећи више за сгвар него за дичности, а уздајући се само у суд стручних и књижевних људи, а не у суд неуких читадаца иди нечитадаца, који и немају свога суда о томе, него се кодебају и тамо и амо, мисдећи да свагда онај мора имати право, чија је посдедња. Намера ми није бида да одговарам само г. Тривунцу, него уједно да напишем „Прилог за иознавање узрока, који су изазвали оно стање, у ком се сада налази именичка иромена високонемачког језика. В. Малина

ШКОЛА У БОРБИ ПРОТИБ АЛКОХОЛИЗМА У БЕЛГИЈИ

Прави народни пријатељи свих земаља и народа данас су потпуно уверени у то, да ће се јако изменити бдагостање сваке породице, да ће затвори бити са мање здочинаца, да ће боднице за душевне бодести бити с мање бодесника и да ће у земљи бити више морада и производног рада, ако се смањи потрошња адкохода, нарочито ракије. Зато се већ од некодико десетина година најревносније ради на пропаганди против адкоходног пића у свима кудтурним земљама на свету. Гдегод Је само рађено у томе правцу, свуд се смањида људска потрошња адкохода. И гдегод је ово био сдучај, тамо се појачадо народно бдагостање. И ово је појмљиво. Само утрошена средства на нотпуно издишно адкоходно пиће износи грдно ведике суме, а да се и не рачуна, кодико добија морал и људска енергија, кад се оно троши умерено иди се потпуно избегава.