Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

281

Од почетка антиалкохолног покрета до данас оеновано је у свииа просвећенпм земљама безброј друштава, којимаје диљ антиалкохолна пропаганда. Захваљујући овим удружењима, која броје милионе и милионе чланова и која располажу милионима и милионима у новцу, поједине државне власти заузеле су се исто тако за антиалкохолну пропаганду. Она је данас тако јака, да је то права крсташка војна најновијег века. Сва та друштва и државне власти штампају односно откупљују читав низ антиалкохолних популарних списа, које бесплатно или врло јеФтино расгурају у народну масу. Све те књиге и књижице, штампане у милионе примерака, имају циљ, да покажу штетне последице од алкохола и да изазову умереност или потпуно одустајање код алкохолног пића. Поједини народни пријатељи и антиалкохолна друштва, сем тога, нриређују за народ јавна предавања против алкохолизма, а у друштвеним и другим болницама нарочити лекари бесплатно лече жртве алкохолизма. Уз то се ревносно ради на смањењу државних дажбина на пиво, као на најмање опасно алкохолно пиће, а на повишењу на ракију, као на понајопасније. Најзад, да се народ отклони од алкохолног пића, нарочита друштва, с милионима капитала, пружају сваког дана нижим народним класама забаве, игранке, позоришне представе, варијете, као и добру и здраву кујну по сасвим јеФтиној цени. Једном речи, поједина друштва за народно здравље, патриотска друштва сваке врсте, а нарочито друштва умерености или како их у Русији зову друштва трезвености и министарства, особито просвете, улажу врло много труда и средстава, како би се ограничила пустошења, која алкохол неминовно изазива из године у годину у свима земљама наше планете. И поред свих тих Факата, нузгред да додамо, у нас има људи, који мисле, да таквом антиалкохолном покрету нема места у Србији, пошто наш народ не страда од алкохола толико, колико други, западни народи. То је погрешно већ и само зато, што је наша економска основа све више и више налик на западну и што је човек свих земаља и свих времена .једно исто. Другим речима, ако би то тако било, т. ј. да наш народ не потребује такву пропаганду, онда би то значило, да су наши људи сасвим друкчији по осећањима, по интелигенцији и по вољи, по инстинктима, жудњама и страстима. Ако би то тако било, онда у нашим затворима и болницама и нема алкохоличара, а морал наше породице и унутрашњи органи нашег човека тако су силни, да у њих алкохол не изазива никакве последице. То би значило, да дневни издаци нашег простог света на алкохол, који често више износе, него ли за храну, код нас немају исто економско и медицинско значење, као на „трулом" западу. То би значило да милиони тако излишно утрошених динара, не би изазвало у нас повећање на-