Просветни гласник

288

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

II. Белгиско министарство земљорадње помаже борбу против алкохоллзма. Комисија, одређена Краљевим указом, да проучи мере, које би се могде предузети против алкохолизма, састада се 16. Фебруара 1898. године под председништвом г. Е. Беко-а, главног секретара министарства земљорадње. На тој је седници г. Емон, шеФ администрадије основне наставе у министарству унутрашњих посдова и просвете, изнео свој предлог о установи антиадкохолне наставе у основној школл. Из протокода те седнице овде Наводимо место, које се тиче Емонова предлога: 1. I. Шта смета развитку наставе иротш алкохолизма у основним школама. Антиалкохолна настрва у основним школама није се још толико распрострла и тако удесила, како желе пријатељи те ствари. Учитељи су били озбиљно позивани у неколико махова, да оснују у својим школама друштва умерености. Многи су одговорили на владин иозив, али је познато, да један део друштава постоји само на артији и да њихови оснивачи скоро потпуно пренебрегавају антиалкохолну наставу. Други се уздржавају оснивања таквих друштава, јер се боје, да не дођу у сукоб с овим или оним лидима од утицаја, који су заинтересовани за велику потрошњу алкохола. Шта више, општинске власти Формално су одбијале одобрење, које су тражили учитељи ради оснивања таквих друштава. Најзад има их и таквих, који се не слажу с тиме, да се од деце узима часна реч, која се тражи при примању у друшуво умерености. То су главни узроци, које наводе сами чланови наставничког особља, који је још доста велик бројем и који је до данас остао изван антиалкохолног цокрета. II. У чем треба да се састоји антиалкохолна настава. Настава у алкохолизму не састоји се само у томе, да се оснује школско друштво умерености. Она се, пре свега, састоји у лекцијама, којима ја циљ улити у детињу душу одвратност од алкохола тиме, што сазнају страшне последице овог пића на тело, дух и срце. Ова је настава у исти мах део хигијенске и моралне наставе. Према томе њу ваља пружати у свакој школи, у којој има или у којој нема друштва умерености. За ово није потребно никакво претходно одобрење оцштинских власти. Учитељ може и дужан је проповедати умереност својим ученицима и изазивати у њих одлуку, да одустају од алкохолног иића. Ово чини исто онако, као што им проповеда искреност или им тражи обећање, да неће никад лагати. Ова етичка учитељева радња код својих ученика не подвргава се никаквој цензури месне власти: учитељ, учећи децу умерености, само испуњава своју васпитачку дужност.