Просветни гласник

326

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

се што темељније научи. Дете, које изађе из ње зна мало, али зна темељно. Настава, коју јо оно добијало у основној шкоди ограничена је, ади није површна. То није полуобразовање нити је онај, који га има, полуобразован. Из основне школе изилази ученик са лепим душевним навикама, отвореном главом, чистим идејама, расуђивањем и реФлексијама. „Задатак основне наставе", као што је тачно казао Греар у извештају основне школ.е за сенски кварт „није да ученик из предмета, које учи, све научи, што је могуће научити, него напротив да добро научи, што не би било допуштено не научити". Интелектуално бива дете образовано учењем предмета које одређује наставни план у оном опсегу, у коме и код нас, а настава је или интуитивна т. ј. наставник претпоставља код ученика здрав ириродни разум, моћ евиденције и ону урођену способност човечје] 1 духа, да ученик на први поглед и без доказа схвати ако не баш све научне истине, а оно бар простије и основниЈе или настава је и практична т. ј. наставник никад не губи из вида, да ученици основне школе има^у времена, да се упуштају у дискусије, научне теорије, сколастичке курио-зитете и да време од 5—6 година није дуго, да их упозиа са оном малом ризницом идеја,. које су им нотребне. У кратко да кажемо учитеља при основиој настави руководи само природа. За моралну наставу ево шта каже званични програм: Морална настава има циљ да све остале школске предмете допуни и у везу доведе, да их узвиси и оплемени. Док остали предмети сваки за себе развијају особену врсту способности и корисних знања, дотле морална наука тежи, да у човеку развије човека т. ј. да образује његово срце,. интелигенцију и савест. Због тога се морална настава и креће у саевим другој СФери него свака друга настава. Снага те наставе много мање зависи од логичне оштрине и везе предаваних истина него од јачине осећаја, живахности утисака и топлине осведочења. Њена сврха није знање — наука него хтење — воља. Пошто она мора да дејствује на осећаје детиње то она и не произилази толико из разума, колико из срца. Морална настава у основној школи није наука него вештина, вештина наиме слободну вољу употребити на добро. Па и улога учитеља при овој настави није тако лака, јер се мора држати извесних прописа и пазити да не прекорачи обим који је строго одређен наставним планом што се неискусном, младом наставнику може врло лако догодити особито ако мисли да је морална наука за то ту, да сузбија теистички карактер, који мора свака основна школа имати. У осталом учитељ је и у овој прилицн као и при свакој другој настави представник друштва: антиклерикално демократско друштво има најнепосреднијег интереса од ове науке, јер хоће да се његови будући чланови још за рана познаду са осећајем достојанства и личне одговорности. Да би то постигао, учитељ не учи децу теориском па онда