Просветни гласник

Б Е Л Е Ш К Е

333

Реформисање средњих ткола у Угарској — У суседној Угарско. жвво се ради на реФормисању досадашњег средњошколског наставног система Решењем тога важнога питања баве се дааас у Угарској и политичари и педагози, иа чак и поједина научна друштва п кдубови. Ово дана расирављао је споменуто питање проФесор д-р Мориц Еармвн. Он је говорио, како се нигде не говори толико о преоптерећивању ученнка научним материјалом као у Угарској, где се опот мање учи него у икојој дрлгој модерној држави. Као најбољи лек овом уображеном злу но мишљењу проФесора Кармани је љубав према науци са једне и према настављању са друге отрене. Еорман је дигао стој глас против „бубања" и обележио га као немодерно и шкодљиво, али ипак је препоручио, да се одабрана места из познати писаца могу учити на памет, али само умерено и са рачуном. Говорник устаје против укидања оцена, јер сврха испитивања није да се види, шта ученик ие зна, него да он покаже шта је научцо, а што су иснити постали страх и трепет за неке ученике ц њихове родитеље, томе ннје крива установа самога испита, него умаложавањк и потцењивање сврхе испита од стране учоника, па. чак и неких слободоумних наставника. Са врло умесним разлозпма проФесор Карман устаје У одбрану испита зрелости, јер он није због тога установљен, да се на њему види, шта ученик не зна, иего да покаже, шта је за осам година научио. Лопг успех на испитима у оиште а на испиту зрелости понаособ не баци толико тамну светлост на ученика колико на ниетавиикк, јер овај потоњи ни.је умео онога првога да позна. Завршујући свој расправни говор, који је држао у двориици иађарског акциоиошког друштвг! у Иешти' проФесор Карман обећао је, да ће на првом састанку, који долази, говорити о практичној задаћи средње школе. ❖ Фридрих Дберхалд пл. Рохов, назван ,,немач:ки Песталоци" Приликом стогодишњице од дано његове смртн 16- маја 1805. год. — Фридрих Еберхард пл. Рохов, чијој су успомени ирнказани ови редови, као пруски нлемић припадао је оаим друштвеинм круговима, који у опште не могу себи приписивати у заслугу, да су били промицаоци народног образовања. Али ношто се Рохов у овом погледу, т. ј. у корист народне наставе разликовао од овију овојих сталешких друрааа, то он заслужује тим веће признање. Рохов је схеатио своју мисију врло озбиљно и уложио сву снагу, да своме народу иомогне у душевној чами, да га извуче из глиба незнања, да га спасе, да се не угуши у мочвари празноверица и предрасуда и да га подигне на степеи племените човечности.н уведе"у СФере правог и истинског образовања. Рохов је рођен 11 октобра 1734 по н. к. у Берлину. Породици Рохови је стара^ племићска ; 1породица. Његов отац беше председник државне коморе а доцније председник ратне и доменске коморе у вестФалским земљама. Фридрих Еберхард имао је још трин&ест које браће које сестара, али смрт је још у раном детињству иокосила сву његову браћу и сестре и најзад је он остао јединче у својих родитеља. Он је врло брижљиво однегован и образовет, а имао је 11 приватних учитеља. Кад је иорастао и стеко потребно знање, сауиио је у војну академију у Враденбургу, коју је одлично свршио и постао офицнром. Као такав Рохов је учествовао у седмогодишњем рату, Јде је и рањен био. Млади рањеник оде у Лајпциг да тражи лека и ту се иозна са чувеним књижевником Гелертом, којимује осладио иаучне студије. Кад је се опоравио врати се поиово на ратно попрнште и учествовао је у бицц код Прага. У брзо после тога имао је двобој са коњичким капетаном

22*