Просветни гласник

2*

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

19

тачно као и српска. 2) Васебла слова словенског језнка н њихово изговарање. — В. Вежбање у татању без скраћенида (титала) —• изреке из Светог писма, молитве, беседе Христове, црквене заповести. празници православне цркве, Христове ириче, калуђерење Св. Саве, црквено певање, песма на благодарењу, несма Божићу. — Г. Вежбање у читању скраћеннца. Бројеви." Букварски део заузима четвртину целога рада и израђен је пажљиво и методски, као што се већ и по горњим иеписима самих натписа може видети. Али читанка је израђена тако као да је није радио онај методички писац букварр. Истина, писац је у чнтаику уносио ученицииа познате текстове и јеванђеље и тропаре везивао и доводио у везу са појединим празницима, али се сав тај рад губи, све то остаје мртво слово на хартији: писац нигде не ставља српскога превода, па шта више не додаје својој чнтанци ни речника! Писац .је ваљада мислио, да је учитељева дужност тумачити ученицима све оне текстове, и ако је познато да словенско читање има мало часова у IV разреду, и ако је очито да у ово.ј читанци има толико штива колико би довољно било за две године учења. И тако у оваквом раду изгубио се и добар нзбор штива и доста добро везивање чланака у мале целине. Нашој основној школи потребна је као словенска читанка жпва књига, која ће ученицима олакшати разумевање црквених текстова и приближити их цркви и верп, а таква није ова читанка. После ових главних недостатака као да је иепотребно и споменути мање омашке, као што су непомињање Ћирила и Методија, имена појединих словенских слова и др. Овакво.ј обради словенске читанке не користе много слике, које је писац у знатном броју (21) ставио поред појединих текстова. 3. СсДовенс^а Читан^а Петра С. Проти^а. Садржај. I. Постанак словенске азбуке и познавање словенских слова. 1. Поређење словенских слова са српским словима. 2. Како се читају словенска слова. 3. Како нека словенска слова мењају глас ири читању. 4. Гласоудари и скраћенице или титле. — II. вежбање у читању. 1. Ђачка молитва. 2. Кратке словенске реченице. — III. За читање и превођење молитве, изреке, савети, Христове нриче, црквене несме из литурђије, тропари и апостоли. — Речник. Сем штурих примера за читање слова сви остали текстови одабрани су пажљиво, као: реченице у букварском делу ради вежбања у читању, изреке из Светога писма, одабрана места из апостола. Али од свега тога не би било много користи за наставу словенског читања у основној школи: сви ти пробрани текстови у исто време су и тешки за разумевање. При томе речннк не може нншта помоћи ученику основне школе, јер је ова чнтанка израђена за ученика, а не за учитеља основне шволе. Речником се не уме служити мали основац, нити би речник много помогао у нревођењу тако тешких јеванђедских места као што је прича о талантима (5. табак) ни ученику VI разреда, гимназије који је учио граматику старога словенскога језика. — Узгред да поменемо да не одобравамо писцу, што је руски акценат провео кроз ову читанку. Писац ове словенске читанке вели у самом натпису свога дела да је радио „по прописаном плану и програму и према најновијим реФератима". И према томе могла се очекивати књига жива, разумљива и корисна. Изишло је пак, да ова словенска читанка надбацује интелигенцију ученика IV раз-