Просветни гласник

20

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

реда основне школе, те се сама собод! не препоручује за циљ, који жели постићп. 4. С^ловенсЈ^а Читаи^а Ран. Ковачевиђа. Садржај. I. За читање. Постанак словенског иисања. Преглед словенских слова. Вежбање у читању. Српско штиво са словенским словииа. Читање и нревођење (из живота Христовог, наука Христова, Христове приче). — II. Скраћпвање речи (црквене заповести). — III. Молитве. — IV. Читање апостола. — V. Из црквеног певања (служба и тропари). — Словенскп бројеви. — Речнпк. После букварског дела, који је пажљиво нзрађен, писац је ради ученичког упознавања са словенском буквицом преписао црквеиим словима чланке писане српским језиком. Овај поступак никако не може се одобрнти, прво за то што дело носи натпис: словенска читанка, те у њему има места само за чланке на црквено-словенском језику, а друго што се старим словенским словима не могу тачно преписати српске речи. Пасац је осетио те незгоде, те је ставио иравила, како се пишу гласови: ђ, ћ и џ, која и не ностоје у црквено-словенском. И таквом незгодном иреписпвању посветио је писац равно 16 рукописних страна у кварту! Састављач ове читанке велпки је пријатељ ученичког превођења са црквено-словенског: пространом одељку дао је натпис: читање и лревођење. Писац је истпна на крају књиге објаснно непознате речи у сваком вежбању (а има их на број тридесет и пет!), што је за цело мпого боље од азбучног речника; али ни такве олакшице не могу много помоћп брзом и стварном разумевању јеванђелског текста у сриској основној ш&оли. —- Сем тога, мнотобројне јеванђелске ириче и апостоли, текстови доста тешки за разумевање и ученицима у гимвазији, дошли су на ирво место, а песме на литурђији, молитве, тронари, — готово све што је ученицима довољно познато из науке хришћанске заузвма последње стране ове читанке. И тако, ма" да је избор чланака пажљив и депо састављен, нагомилано штиво нити је савладљиво за наставника, нити разумљпво. за ученика. Писац је целпм радом показао да смеће-с ума стварно и методско упућићивање учеиика у разумевању црквенога језика, а то се најочитије види у обради онога дела ко.ји није ни мало значајан за нрвн упут у словенском читању : скраћенице. Други ред: мегодски радова. Читанке овога реда одликују се тежњом, да се ученицима српске основне школе што више омиди читање црквено-словенско и да се они што што тешње вежу за црквени језик свога народа. Састављачи ових читанака имали су увек на уму живу словенску реч у нашој цркви, те да би та реч била ученицима јасна, они поред старих црквено - словенских текстова стављају превод на срнски језик, одбацујући мртве речнике. Тако није до сада рађено у настави црквено-словенског читања у нашој основној школи, нити је тај цачин рада поменут у стеча.ју, алн баш то, што су писци ових читанака сами дошли на ову трезвену и корисну мисао, уздиже њихове радове над свима онима из првога реда. — Сем тога, готово сви писци овога реда трудили су се израдити уџбеник, који би се могао корисно прочитати за онолико часова колико их има словенско читање у IV разреду основне школе. — Тако израђене, ове читанке испале су, више мање, књиге живе, занимљиве и корисне.