Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ НРОСВЕТБОГ САВЕТА

21

1. Цр^вено-с^ловенс^а Читан^а, израдио И—н. Садржај, — Буквица. Правила за читање скраћенаце. Нагласак. Примери за читање — несме на вечерњн, бдењу, јутрењу, литурђији, благодарењу, о разним празницима, при крштењу, венчању, погребу. Символ, заповести. Цет одломака пз апостолских дела и четири из јеваиђелиста. Бројевн. После увода, у коме нема ни помена о постанку словенске буквице, нисац је израдио букварски део иотпуно, Значења појединих црквено-словенских речи лепо стоје испод самих рета, што је методски оправдано, само што писац није довољно пазио на употребљена слова: необична и тешка слова (као (о) стављају се понегде пре но што су објашњеиа. Колико је писац ове читанке имао пречишћене иојмове о свом р.аду, најбоље сведочп то што он једини не уносн у свој рад српске текстове преписане црквеним словима, те је његова читанка прав.а црквено-словенска читанка, као што стоји у натпису. Али у том раду има и једна иретераност, која се не може правдати: писац је свуда стављао руске акценте. У читанци писац је радио сасвим методски, када је уз неразумљиве текстове црквено-словенске стављао српски превод. Таквим начином објашњена је и цела служба божија. Само што.је писац готово на свакој страни своје читанке показао да није дорастао тешкоћи овога пос.ла: његов је превод непоуадан (чак и у појединим речима), немаран, неуглађен. Још треба поменути, да неки текстови нису потребни, а врло су тешки, као на пример песме на Велики петак. Поред поменутих недостатака видна је и та омашка, што је црквеним песмама дато и сувише месга на штету аиостола, а особито јеванђеља, чија је садржина ученицима баш најпознатија. 2. С<ловенс1?а Читан^а, саставилш: Шп У цјдти и прдфдти шкид квипшк ндск. Садржај. Словенска буквица, иравила за читање слова и иримери. Св.ети Сава, крштење Христово и прича о ЈосиФу — три састава на српском ј.езику, исиисана црквеним словима. Одабране реченице из црквених књига. Поуке: 0 поштовању родитеља и старпјих, учитеља, свештеникај власти; о љубави брата и блнжњега; закони, символ вере, молитве. Песме. Скраћенице. Приче Христове. Аиостолц. Служба. — Бро.јеви. Смишљено израђеном букварском делу ове читанке права су иротивност три чланка који се ређају за њим. Они су пиеанн српским језиком, што се никако не слаже с наставом овога предмета. Један од ових чланака садржином својом права је накарада од прич:е о Св. Сави. Реченице и поуке пз Светога писхма иоређане су посгупно, а ко садржини су занимљиве, .јасне и корисне. Ови црквено-словенски текстовии још молитве и тропари — што чини прву иоловину ове читанке — иропраћенн су упоредним џреводом. Али преводи гогово свих ових текстова нпсу довољно поуздани. Види се да састављачи иису довољно упознати са синтаксом и граматиком црквено-словенског језика, о чему тако речито говори тром и неиажљив превод тропара Св. Сави (страна 216). Упоредан превод ннје еироведен кроз целу читанку: њена друга, тежа, половина остала је без иревода. Зашто приче Христове, одломци из апостолских дела и служба божија нису преведени, може се зар објаснити тиме, што писци мисле да су ученици ири половиии учења црквенога читања то-